22/07/2021
Застава Србије
На њој се налазе три боје, хоризонтално поредане у пољима истих димензија, на самом врху се налази црвена, у средини плава, док је на дну бијела боја. Оне представљају вијековне идеале српског народа, прва је симбол одбране слободе, друга побједу правде, а трећа спас части.
Постоји разлика између српске заставе и државне заставе Србије, а неравнотежа је у грбу, који се налази само на овој другој.
Државну поред тробојке чине поменути грб са круном, иако Србија није монархија. Испод круне, приказан је двоглави орао који је симбол једнакости божије и земаљске власти. Орао носи мали црвени штит са крстом, четири оцила и два златна крина.
Постоје многе теорије о настанку српске тробојке, једна анегдота наводи да је на свечаном пријему у Русији српска делегација окренула руску заставу наопако, док друге тврдње говоре о инспирисаности Француском револуцијом из 1789. године, пошто су се сличне заставе вијориле у устаничкој Србији.
Иако у вријеме Сретењског устава Србија није била суверена земља, те није могла имати званичну заставу, њој је ферманом било омогућено да на њеним бродовима може да се вијори наша тробојка.
Од Сретењског устава, Србија је заставу мијењала сходно територијалној и политичкој ситуацији у којој се налазила. Двоглавом орлу на грбу су се 1918. придружили симболи Хрватске и Словеније, потом је у Недићевој Србији са заставе била скинута круна, да би по формирању комунистичке Југославије, централни део заузела петократака.
Она је са заставе скинута 1992. године, после неуспјешног референдума, а на приједлог Скупштине Србије.
Тек 2004. године Србија враћа заставу сличну ону с краја 19. века, и тај изглед је потрајао до 2010. године, када је преуређена добивши данашњи облик. Промјена се односила на величину грба и изглед двоглавог орла, који је мало редизајниран.
Извор: Србија Данас
