НОВОСТИ

Тајна скривена у пјесми “Не ломите ми багрење”: Сви мисле да је о Косову, али њено значење је дубље |

ПЕТ ЗАБЛУДА О СРПСКИМ ПИСЦИМА Иво Андрић није добио Нобела за роман “На Дрини ћуприја”, Бранко Ћопић нема мост у Београду, њега је убила прејака ријеч… |

КНЕЗ СЛИКА И ПРИЛИКА ВЕЛИКОГ ВОЖДА Имао више од 40 двобоја, али је од њега и метак бјежао! |

ХЕРЦЕГОВЦИ ЖИВИ БАЧЕНИ У ЈАМУ Усташе покољем угасиле 54 српске породице |

ЗНАТЕ ЛИ ЗА ХРАБРУ ДЕСЕТУ ИРСКУ ДИВИЗИЈУ? Пали на Галипољу, а дали животе у одбрани Србије! |

СРПСКИ ВЛАДАРИ СУ НАЈВИШЕ ЖЕНИЛИ ЖЕНЕ СА ОВИМ ИМЕНИМА: Ово су биле најмоћније СРПСКЕ ПРИНЦЕЗЕ, краљице и царице! |

|

ТЕСЛИНА МАЈКА БИЛА ЈЕ ЈЕДИНА ЖЕНСКА ФИГУРА У ЊЕГОВОМ ЖИВОТУ: Ослободила га је порока, а била је рођака ЈОВАНКЕ БРОЗ |

БИЛА ЈЕ ЈЕДИНА СРПКИЊА КОЈА ЈЕ СУЛТАНУ РОДИЛА НАСЉЕДНИКА: Завршила је у харему као робиња, а скончала у језивим мукама |

ИМАО ЈЕ НАДИМАК КАКАВ НИКО ВИШЕ НЕМА Богатство дијелио са сиромашнима и болеснима! |

Снагом српског језика сјећа на Змијање

20/08/2021

Сликовити описи сеоског живота и природе Змијања уз живо и духовито продирање у менталитет крајишког сељака, те љепота народног језика красе до сада непознату приповијетку “Ђе је мама?” Петра Кочића.

 

Снагом српског језика сјећа на Змијање

Снагом српског језика сјећа на Змијање

 

Дјело је први пут објављено ове године у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, а читаоцима ће бити представљено у уторак у 13 часова на платоу испред НУБРС у оквиру “Кочићевог збора”. Радња је смјештена у љетни дан на Змијању, Кочићевом родном мјесту. Приређивач књиге и историчар Зоран Пејашиновић, који је написао и предговор, истакао је за “Глас Српске” да је приповијетка пронађена игром случаја у Српској академији наука и уметности у Београду.

„Забиљежио ју је Васо Глушац, који је био Кочићев пријатељ и сарадник. Њих двојица су заједно студирали у Бечу, а тамо је ова приповијетка и написана. Настала је на дружењу наших студената у Бечу који су се у тадашњој аустроугарској престоници окупљали око удружења “Зора”“, испричао је Пејашиновић.

Истакао је да су се српски студенти окупљали на састанцима “Зоре”, те да је Васо Глушац био секретар тог друштва.

„“Зора” је била и издавач прве збирке приповједака Петра Кочића “С планине и испод планине” 1903. године. На тим састанцима Кочић је имао навику да своје још незавршене приповијетке чита студентима, колегама и пријатељима. Тако је на неком од њих прочитао и приповијетку “Ђе је мама”“, објаснио је Пејашиновић и додао да ју је тада забиљежио Васо Глушац обичном графитном оловком у једном малом црном нотесу.

Казао је да се тако и затурила, а зашто није никад објављена, вјероватно никад нећемо сазнати.

„Глушац је тај нотес понио са собом и након шездесетак година предао га је са још много списа Архиву Српске академије наука и уметности у Београду. Прије неколико година пронашао сам сву ту грађу и ево сад смо дјело објавили поводом “Кочићевог збора”“, рекао је Пејашиновић.

Нагласио је да је приповијетка “Ђе је мама?” један камичак који употпуњава мозаик Петра Кочића, те да је ријеч о правој кочићевској приповијеци, како по мотивима, тако и по језику.

„У њој Кочић говори о свом завичају, спомињући чувену Кочићеву главицу и Змијање. Али прије свега, она је кочићевска по језику. Читајући ово дјело читамо прелијепи српски језик, Кочићев, сочан, народни. У њој су, наравно, присутни и мотиви села“, казао је Пејашиновић.

Додао је да приповијетка приказује петогодишњу дјевојчицу Милицу која трага за својом мајком.

„То је сочна кочићевска приповијетка, са Змијањем у првом плану. Илустрована је живописним акварелима академског сликара Бранка Јунгића, који је и сам по мајци поријеклом од Кочића“, навео је Пејашиновић.

Овим дјелом још једном је потврђена Кочићева љубав и повезаност са Змијањем, која га је пратила од рођења.

Изложба

Из Народне и универзитетске библиотеке РС истакли су да ће посјетиоци на промоцији приповијетке “Ђе је мама” Петра Кочића имати прилику да погледају и изложбу радова академског сликара Бранка Јунгића, који је ликовно обогатио књигу.

„Изложбу чини 15 паноа који представљају Кочићеву причу на посебно дизајниран начин и у формату који ће бити доступан испред библиотеке“, навели су из НУБРС.

Извор: Глас Српске

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести