У босанском Подрињу (подручје долине Дрине), као и у другим дијеловима БиХ, трећи пут у 20. вијеку све што је имало српско становништво је уништено.

Босанска Подриња (подручје долине Дрине)

Од укупно 5.759 српских породица у насељима у Братунцу, Скеланима и Сребреници, 4.246 односно 74 одсто остало је без своје имовине, пише у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.

Данашња млада генерација мораће да почне испочетка, углавном сами и без родитеља. То је четврта генерација која мора то да учини након три рата и три разарања у 20. вијеку.

Број уништених породичних кућа отприлике је једнак, а број уништених помоћних зграда (штале, торови за стоку, амбари, шупе, силоси, љетниковци и слично) у домаћинству је чак и већи.

Ту су и занатске радње, продајна мјеста, угоститељски објекти, просторије за изнајмљивање и, нарочито, средства за производњу: технички објекти, машине и апарати, оруђе… Немогуће је одредити цијену свега тога, односно количину ратне штете коју су Муслимани нанијели Србима само уништавањем њихове непокретне имовине.

Ништа мање тешко није одређивање штете нанесене пљачкањем и уништавањем њихове покретне имовине: кућних уређаја, намјештаја, хране. И овдје се ради о власништву 4.246 породица које су прије изгнанства живјеле у 79 данас уништених насеља и села у заједницама Братунац, Сребреница и Скелани.

У том подручју било је укупно 130 села, од којих је 37 чисто муслиманских, 39 чисто српских и осталих 59 са мјешовитим становништвом. У мјешовитим селима уништени су и спаљени сви српски засеоци.

Према процјенама на основу статистичких података појединачног пописа стоке у селима и подацима о броју спасене стоке, украдено је око 6.700 грла стоке, 1.400 оваца и 33.000 перади.

Интересантан је случај са свињама. Убијено је око 11.000 свиња. Већином су убијене или спаљење у оборима, али постоје и свједочења и да су однесене како би биле поједене. Једина ствар која није позната је да ли су муслимани прекршили правила ислама или су у својим редовима имали плаћенике хришћане које су снабдијевали свињетином.

То је брдовито и планинско подручје, што значи да су пољопривреда и узгајање стоке главни извори животних прихода. Само губитак стоке процијењен је на око 10 милиона долара, а то је можда најмањи дио укупних губитака. У исто вријеме, муслимански сељаци и породице толико су пљачкали да данас имају разне ствари колико никад нису имали, укључујући стоку и храну. Изузетак су, можда, године претходних ратова.

У поменуте губитке није укључена имовина оштећена у српским насељима изложеним константном гранатирању од стране муслиманске тешке артиљерије.

Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.

Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.

Извор: СРНА