Соколови, немојте НИКАД да дозволите да нам блате Видовдан и Косовски завјет и да шире лажи и полу-истине, као што српски непријатељи то већ деценијама чине. Косовски завјет, који директно проистиче из Светосавља, и нововјековни Јасеновац као симболи мучеништва за вјеру, морају бити централне тачке нашег колективног и културног обрасца и оно што је православни цивилизацијски модел у српској редакцији.

Православље

Увијек имајте на уму сљедеће чињенице:

1) СВЕТИ МУЧЕНИК ВИД ЈЕ ПОСТОЈАО! Видовдан није никакав пагански празник који је славио бога свјетлости и рата Вида, већ је у питању православна Крсна Слава. Словенски пагански бог Световид је потпуно измишљен и нема никаквих остатака паганских обичаја у српском народу који се везују за њега, нити има материјалних доказа о његовом постојању међу Србима. Хришћански Свети Вид (или Вит) је светац чија је Слава била прилично раширена у Србији. Имамо обиље извора о томе, чак се сматра да је Свети Вид био Крсна Слава кнеза Лазара Хребељановића. Свети Вид је рођен у Сицилији у вријеме римске тетрархије, био је свети мученик и исцјељитељ. Исцијелио је и Диоклецијановог сина али га је Диоклецијан бацио на муке јер је одбио да се клања паганским идолима. Мошти светог Вида (или Вита) се данас налазе у граду Прагу, у катедрали посвећеној њему и свако може да их обиђе и да их својим очима види.

2) СРБИ НЕ СЛАВЕ ПОРАЗ НА КОСОВУ! О каквом поразу може бити ријеч ако су Срби у складу са својом епиком на Косову пратили Христову жртву на Часном Крсту зарад Царства Небеског? Зар није сам кнез Лазар направио избор: „Земаљско је за малена царство, а Небеско увијек и довијека“? Уколико неко каже да Срби славе пораз на Косову, онда и сви Хришћани славе „пораз“ Господа Исуса Христа на Крсту, превиђајући да је Христово и Лазарево мучеништво само капија уласка у Небеско Христово Царство и побједа живота над смрћу путем васкрсења. И историјски посматрано, данас поуздано знамо да се турска војска након Видовдана 1389. повукла са бојног поља и отишла назад у Једрене и Малу Азију. По средњевјековним схватањима пресудно мјерило за оцјену исхода битке било је остајање на самом бојном пољу и ко је на њему остао, тај је побједио. Турци су сигурно са Косова отишли како би нови владар Бајазит, Муратов син, учврстио свој положај, док је Вук Бранковић, господар територије на којој је било бојно поље, остао на својој земљи и на власти и није се покорио Турцима још дуго времена. Српски краљ Твртко је јављао Фиренци о великој српској побједи уз погибију својих војника – али „не многих“. Смрт турског султана Мурата је и на истоку и на западу одавала утисак да су хришћани побједили па су зато на примјер звонила звона Нотр Дама у Паризу.

3) КОСОВСКА БИТКА ЈЕ ЈЕДИНА БИТКА У ИСТОРИЈИ ЧОВЈЕЧАНСТВА У КОЈОЈ НА БОЈНОМ ПОЉУ ГИНУ ОБА ВЛАДАРА ПРЕДВОДНИКА СВОЈИХ АРМИЈА! Нећете наћи сличну битку у људској историји и зато је Косовска битка толико значајна и о њој се толико говори. Након ње ни један турски султан није ишао са војском на само бојно поље, а све ређе су то чинили и остали владари.

4) КОСОВСКА БИТКА НИЈЕ БИЛА БИТКА РАЗНИХ ХРИШЋАНСКИХ ВЛАДАРА У КОАЛИЦИЈИ ПРОТИВ ТУРАКА! Она такође није могла имати карактер средњевјековних крсташких ратова. То је била битка под врховном командом српског кнеза Лазара коме су у помоћ пристигли други српски владари и велможе и ставили се под његову команду. На Косову званичнo прокламоване одбране Хришћанства није било (иако симболички посматрано то је био истински сукоб Крста и Полумесеца), јер је српско залијеђе било непријатељско у односу на српске владаре. У вријеме битке угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је предузимао поход против босанског краља Твртка. Кнез Лазар је, да би се усредсредио на турску опасност, успио, посредством зета Николе Горјанског Млађег, да постигне примирје са Жигмундом, док је Твртко остао све време у рату са њим. Толико о тзв. Хришћанском јединству и коалицији на Косову!

5) НА КОСОВУ НИЈЕ ПРОПАЛА СРПСКА ДРЖАВА! Епска идеја о „пропасти царства српског“ је чињенично неутемељена, јер је држава постојала још неколико деценија и доживљавала је велики привредни и културни процват. Косовска битка је у својој тектонској важности, у комбинацији са дешавањима на истоку, заправо одложила турско освајање Балкана за наредних скоро 100 година.

6) КОСОВСКА БИТКА ЈЕ НАЈПОПУЛАРНИЈИ ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ МЕЂУ СРБИМА! Од свих догађаја у историји нашег народа, Косовска битка је убедљиво најјаче урезана у народну свијест. Својом огромном популарношћу, једноставношћу епских мотива, јунаштва наспрам издајства и жртвовања за вјеру, традиција о Косовској бици служи све до дана данашњег као инспирација за јуначке подвиге и жртвовање, али и као осуда и жигосање националне издаје.

7) СРБИ ЈЕСУ НЕБЕСКИ НАРОД! Не дозволите да се наши непријатељи спрдaју са тиме. У наше име је наш Свети кнез Лазар одлучио коме ћемо се царству приволети. Он је са својом војском и својим мученицима одредио нашу крајњу отаџбину, а то је Небеска Србија. И управо због тога смо ми небески народ, докле год пратимо нашег светог кнеза у његовом подвигу. Појам небески народ се везује за сваки православан народ, међутим у нашем схватању то поприма и видовдански карактер и морални склоп косовског завјета, наводи портал Историја Срба.