07/10/2022
Алексић је рођен у Књажевцу давне 1910. године, постао је једна од најинтересантнијих личности престонице за вријеме рата, а и након њега. Као што често у животу бива, Драгољуб није ни сањао да ће постати један од најпознатијих акробата и наступати пред бројним знаменитим личностима попут Тита и краљице Елизабете када је као младић завршио ковачки занат.
У потрази за послом из родног Књажевца пут је Драгољуба навео у Суботицу. Те 1928. године баш у Суботици гостовао је циркус, а тек пунолетни Драгољуб опчињен младим акробатама одлазио је свако вече на представе, ни не слутећи да се управо тада кувала његова славна каријера.
Одушевљен акробацијама и сам је увежбао једну и пријавио се код вође циркуса као помоћни радник.
Већ од самог старта власник је увидео таленат и ентузијазам који је Драгољуба издвајао од осталих, те је за веома кратко вријеме добио и прилику да наступа пред публиком.
Прву тешку повреду доживио је у Сплиту, а након што су му љекари рекли да не могу да га излијече, млади акробата почиње процес самоизљечења. Сам је направио гвоздени мидер уз помоћ кога је поново стао на ноге.
И поред свих његових невероватних вратоломија, данас би вјероватно остао заборављен да није снимио филм “Невиност без заштите”. Сам наслов говори о невиности и наивности његових акробација. Главни протагониста његовог филма је времешни акробата. Инспирацију да сними филм Алексић је добио након снимања документарца о његовим акробацијама. Успјех овог филма, подстакао га је да напише сценарио, режира и глуми у филму у сопственој продукцији и то баш 1941. године, у ратом захваћеном Београду. Наравно да тада није било једноставно пронаћи спонзора за филм, али је на крају половину трошкова прихватио да сноси један београдски аутомеханичар Иван Живковић.
Само је публика била благонаклона према Алексићевом остварењу. Нијемци су га хапсили под изговором да његов филм буди националистичка осјећања и узбуђује јавност. Није му било лакше ни по окончању окупације, јер су га ослободиоци оптуживали и затварали тврдећи да је колаборационалиста, јер је куповао од непријатеља биоскопску апаратуру и филмске траке.
Посебно је интересантан запис из листа “Време” и “Правда” из 22. априла 1940. године, својеврсно свједочење о смртоносној акробацији Драгољуба Алексића.
“Пред своју сензационалну атракцију, коју ће изводити и на Међународној изложби у Риму, јуче је познати акробата Драгољуб Алексић, пред многобројном публиком на Калемегдану, извео генералну пробу.
Летио је неколико минута држећи се зубима за каиш, причвршћен за авион. Ова генерална проба, показала је да није тачна претпоставка наших авијатичара, да се због великог притиска ваздуха и при минималној брзини авион, актобата Алексић неће вратити у авион. А то би значило сигурну смрт.
Драгољуб Алексић је прекјуче први пут у животу сео у авион. Када је пилотима испричао да нема искуства са летењем, али да сутра жели да изведе извесну тачку пред публиком на Калемегдану, многи пилоти су га прекорили и одбили да управљају летилицом. Пилоти су одбили да возе Алексића јер су били убјеђени да ће се тачка завршити трагично, наводи Данас.
Међутим, Аероклуб је у овоме видио јако лепу рекламу за авијацију уопште, те се потрудио да пронађе пилота. Тако да је јако брзо утврђено да ће пилот бити Јожа Крижај.
Поред тога што је пилот упозоравао акробату, да су временски услови непогодни за извођење такве тачке, Алексић је одлучан у својој намјери.
Када је авион полетио и достигао одређену висину, Драгољуб Алексић се попео на крило летелице, а затим се спустио четири метра испод трупа авиона, објавио је портал 11 Инфо.
Врхунац напетости догодио се када је акробата загризао кожни каиш и раширио руке. Тада је настала дубока тишина.
Публика је била убјеђена да он неће успјети у својој намери, али је све присутне убједио у супротно”, писале су тадашње новине.
Да се добар глас далеко чује говори и велика популарност коју је Алексић имао и ван граница Србије, па је тако остао запажен и његов наступ пред Енглеском краљицом и Јосифом Брозом Титом.
