Османска освајања су изазвала хаос на Балкану што је довело до сеобе Јужних Словена, па и Срба. Неки Срби су побјегли у Мађарску, али неки су отишли и даље, у Пољску и Литванију. Већ се говорили да су пољски крилати хусари настали од српских јединица, али сада мало детаљнији запис о Србима у Пољској и Литванији.

Срби

Вијести о Србима у Пољској и Литванији постају све чешће у 16. вијеку. Међу њима је највише било војника који су служили као најамници. Након пада Србије, истицане су родбинске везе српске династије Бранковић и пољско-литванског племства. Ове родбинске везе су ишле преко кћерки деспота Јована Бранковића. Те кћерке су биле удате за пољско-литванске великаше. Постоји податак да је велики литвански кнез Свидригјел (владао од 1430. до 1432) извесном Богдану Србину дао насеље Јуровиче. То је 1510. Богдановим унуцима Сјенку и Фједку потврдио и пољски краљ Жигмунд Стари.

Срби су и у Пољској имали сличај положај као и у Мађарској, били су граничари, углавном су били војници и имали су задатак да чувају државу од разних упада нпр. од упада Татара, наводи портал Опанак. Познат нам је још и Пјотр Србин који је због своје војне службе 1507. добио 180 гроша. Интересантно је да је Пјотр Србин убројан у Влахе, али његово име сасвим јасно говори о његовом пореклу. То говори да се назив „Власи“ није користио само за романизовано становништво.

Ипак, 1624. пољски Сејм је забранио Србима насељавање у Пољску јер су Срби често чинили преступе. Да су Срби били присутни у Пољској, говори нам и то да многи пољски ствараоци помињу српске гусле и народне песме. Неки од њих су: Јузеф Бартоломеј Жиморович, Каспар Мјасковски, Мaћеj Стријковски итд. Сви они су спомињали српске јуначке пјесме, што указује на српско присуство у Пољској тога доба.