НОВОСТИ

Сребреница: Видоје Лазић разапет и спаљен 

28/05/2021

Видоје (Павле) Лазић (1937) из сребреничког села Брежани разапет је и спаљен 30. јула 1992, пише у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.

 

аутора Миливоја Иванишевића

аутора Миливоја Иванишевића

 

Рада (Илија) Милошевић, 1968, Загони, масакрирана у овом селу 5. јула 1992.

Радинка (Драгомир) Цвјетиновић, 1952, Ажлица, масакрирана у Залазју 12. јула 1992.

Марко (Јаков) Мичић, 1949, Слапашница, рањен и заробљен, а грло му је пререзано у селу Глогова 24. јула 1992.

Љубица (Драго) Гагић, 1950, Прибићевац, починила самоубиство у затвору у Сребреници због константног малтретирања и мучења, вјероватно 7. јула 1992.

Анђелко (Љубомир) Млађеновић (1965) из братуначког села Јежестица ухваћен је док је радио са мајком на свом имању, глава му је одсјечена и пренесен је са мјеста злочина 8. августа 1992, наведено је у овом документу који је у посједу Срне.

Савка (Обрен) Млађеновић (1931) из Јежестице ухваћена је и убијена док је радила са својим сином на њиховом имању 8. августа 1992.

Бранислав (Светозар) Лазић (1937) из мјеста Топлице код Сребренице масакриран је у овом селу 10. августа 1992.

Драгомир (Јефта) Митровић (1939) из братуначког села Ранча умро је под мучењем у муслиманском селу Поточари 12. августа, 1992.

Милош (Веселин) Јовановић (1928) из братуначког села Лозница убијен у овом селу 14. децембра 1992.

Урош Јовановић (1921) из сребреничког села Млечва претучен је у затвору у Сребреници или у Поточарима, а као посљедица тога преминуо је у зворничкој болници.

Божидар (Никола) Ковачић из села Тегаре код Сребренице извршио самоубиство усљед мучења у муслиманском селу Поточари.

Радо Јовановић из Факовића убијен је као затвореник.

Крсто (Душан) Лазић (1933), из братуначког села Брана Бачићи, грло му је пререзано 7. јануара 1993.

Симо Танасијавић из сребреничког села Чичевци пронађен је убијен и кастриран.

Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.

 

Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.

Извор: СРНА

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести