Сребреница је једно од значајних српских стратишта у 20. вијеку – у њој је усташке покоље преживјело десеторо Срба, а муслиманске деведесетих година ниједан, истакао је данас директор београдског Института за истраживање страдања српског народа у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

Директор београдског Института за истраживање страдања српског народа у 20. вијеку Миливоје Иванишевић

Он је указао да ту сурову, чињеничну истину, занемарују готово сви који се упуштају у тумачење случаја Сребренице, поготово од када су се Срби вратили у свој град “оружјем, као што су и истјерани”.

„Није ми познато да ли је тај стравичан злочин поменут у извјештају међународне комисије о `геноциду` у Сребреници. Својим прећуткивањем да су у Сребреници поубијани сви Срби, ми смо продужили живот кругу лажи“, навео је Иванишевић у ауторском тексту за београдске Вечерње новости.

Иванишевић је рекао да је у Сребреницу ушао у зору на Петровдан /12. јула/ 1995. године са својим сином као гост бораца Братуначке бригаде и да су се убрзо по доласку увјерили да у граду нема живих Срба.

„Све мјештане, претежно непокретне, старе и болесне особе и њихове рођаке или пријатеље који су били са њима да их негују, муслимани су поубијали“, подсјетио је Иванишевић.

Он је напоменуо да су поубијани и сви српски ратни заробљеници, као и сви затвореници похватани при освајању околних српских села, а иста судбина задесила је и српске затворенике спроведене у Сребреницу, 28. јануара са подручја Церске.

„Старицу Иву Мирковић, жену од око 90 година, нашао сам заклану и фотографисао у ходнику на улазу у неку стамбену зграду близу полицијске станице. Православна црква је разваљених врата и без крова“, навео Иванишевић.

Иванишевић је указао да се поставља питање – да ли заиста постоји човјек који може претпоставити да животи муслиманских ратних заробљеника вриједе више од живота српских ратних заробљеника?

„За многе наше ратне заробљенике не знају се ни гробови ни вријеме страдања. Њихови имају неприродно здање у Републици Српској `Меморијални центар Сребреница – Поточари` подигнут на силу и српским парама, захваљујући њиховим НАТО покровитељима, високим представницима такозване међународне заједнице Волфгангу Петричу и Педију Ешдауну, претходницима Валентина Инцка или Кристијана Шмита“, констатовао је Иванишевић.

Он је напоменуо да се, послије свега што се догодило током посљедњег ратног раздобља од 1992. до 1995. године, Сребреница сврстала у ред познатих и значајних српских стратишта насталих у 20. вијеку.

„Попут Пребиловаца у Другом светском рату“, истакао је Иванишевић.

Извор: Срна