Српска православна црква (СПЦ) обиљежиће сутра Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године.

Видовдан                                       Фото: илустрација

Видовдан или празник сјећања на косовску погибију обиљежен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према „Прологу“ владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије.

Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.

На литургијама се помиње страдање које је оставило вјечну поруку у историји, етици и традицији српског народа.

Исти датум у календару СПЦ се помиње и као празник старозавјетног пророка Амоса – славе српског кнеза Лазара, који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у Цркви Самодрежи на Косову.

Према „Прологу“, СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је „1382. вјенчао кнеза Лазара за цара“

Видовдан је непокретни вјерски празник кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум.

Читав низ се значајних историjских догађаја десио на тај дан. Најпознатији међу њима је свакако Косовски бој 1389., када се српска војска супроставила турском продирању на Балкан. Иако је у бици убијен султан Мурат и напредовање Турака за једно вријеме заустављено, погинуо је и огроман број српских војника и племића,  због чега је држава значајно ослабљена, те је педесетак година касније пала под oсманску власт.

На Видовдан је Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда 1914., уочи почетка Првог свјетског рата.

Истог датума 1919. потписан је и Версајски споразум којим је окончан Први свјетски рат. На тај празник 1921. године краљ Александар Први Карађорђевић донио је Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, a1948. на Видовдан је усвојена Резолуција Информбироа којом се Југославија разишла са Совјетским савезом.

Амандман на Устав Хрватске по којем су Срби престали да буду конститутивни народ донијет је такође на Видовдан 1990., док су годину дана касније на граничном прелазу Холмец између Аустрије и Словеније на тај празник погинула два војника ЈНА у сукобу са словеначком територијалном одбраном.