30/11/2021
Српски динар
Почетком Другог свјетског рата на територији Краљевине Југославије донесена је и одлука да се сам врх државе, на челу са краљевском породицом Карађорђевић, склони на сигурно у Енглеску. Управо тамо је 1943. године, по налогу народне банке Краљевине Југосалвије штампана серија новчаница у апоенима од 5, 10, 25, 100, 500 и 1.000 динара, а, на којима се налазио лик краља Петра Другог Карађорђевића. Нажалост, данас, након скоро осам деценија, нису познати аутори ових банкнота.
Главни разлог зашто новчанице никада нису пуштене у промет лежи у промјени режима и уверења Југославије, која је из монархије прешла у социјализам. Наиме, на крају Другог свјетског рата званично су постојале двије управе Народне банке Краљевине Југославије. Прва се налазила у Лондону, са краљем у избјеглиштву, док се друга формирала након ослобођења Београда, новембра 1944.
Оваква подјела трајала је све до синхронизованог укидања Привремене управе у Београду и гувернерства у Лондону 27. новембра 1945, када је престала да постоји Народна банка Југославије у емиграцији, а за гувернера је постављен Танасије Здравковић. Ликвидирани су приватни новчани заводи, а Народна банка Југославије, пословала је као акционарско друштво све до јануара 1946, када ју је држава узела под своје, те јој и променила име у Народну банку Федеративне Народне Републике Југославије.
Такође, са доласком Тита и Комунистичке партије на чело државе, све новчанице које су на себи имале мотиве Краљевине Југославије и чланове краљевске породице Карађорђевић, повучене су из употребе, чиме је судбина динара који је на себи имао лик краља Петра Другог Карађорђевића и званично постала неважећа, иако ни прије тога није била у оптицају, па ни доспјела на тло Југославије, објавио је Блиц.
На ове банкоте, јавност је сјетио историчар Милош Вујиновић, који је у објави на друштвеним мрежама, подијелио две слике новчаница, једну са ликом краља Петра Другог и другу, која је била у оптицају за вријеме Федеративне народне републике Југославије у вриједности 5.000 динара, чији је изглед такође подсјећао на амерички долар. Уз евоцирање успомена на овај новац, Вујиновић је истакао да је новчаница из доба ФНРЈ била и на мети фалсихикатора из дијаспоре, који су новац прво фалсификовали, а затим га и растурали на тлу нове државе, због чега су касније, неки од њих ухапшени те и осуђени на казну затовра у Југославији.