Историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида рекао је да су имали најаве да ће се 25. августа појавити срамотан текст којим ће покушати да се промијени карактер стратишта у Јасеновцу.

Историчар Дејан Ристић

„Знамо ко је ауторка из сусједне земље која се потписала као Давид Голдман у том тексту”, навео је Ристић за РТС.

Послије вишедневне саге, прије два дана редакција израелског листа Џерузалем поста јавно се извинила читаоцима због објављивања спорног текста чији је наводни аутор Давид Голдман, о обиму страдања у логору Јасеновац. Како је уопште дошло до објављивања спорног текста у коме се негира карактер логора смрти у Јасеновцу, али који и оптужује Србе и Србију да злоупотребљавају холокауст и увећавају број страдалих у Јасеновцу?

Историчар Дејан Ристић рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да су имали најаву да ће се појавити споран текст о Јасеновцу, да су пратили и чим су видјели да се појавио, одмах су реаговали.

„Одмах смо ступили у контакт са руководством Џерузалем поста и рекао сам им да је текст обична свињарија. Тражио сам да се одмах уклони, тако да смо ми урадили један текст, који је био објављен и најављен на насловној страни са извињењем”, истакао је Ристић.

Према његовим ријечима, текст извјесног Давида Голдмана који не постоји је изазвао незадовољство многих, многи су се јављали и дали подршку нашем народу.

Додао је и да су многи еминентни универзитети тражили да се достави спорни текст, али и наш одговор како би могли да представе студентима пример како се врши злонамерна ревизија историје.

„Давид Голдман не постоји, знамо ко је ауторка, односно ауторка, да будем прецизан, из окружења”, навео је историчар Ристић и напоменуо да у овом тренутку не може да каже о коме се ради.

Истакао је да тешко да можемо имати сатисфакцију када је ријеч о најмонструознијем стратишту, али смо добили страницу да напишемо чињенице, добили смо и најаву на насловнај страни.

“Овај текст није имао само за циљ омаловажавање жртава већ и да дестабилизује односе Србије и Хрватске”, каже Ристић.

Јуче је организовано јавно свједочење жртава Јасеновца. Повод је обележавање тужне 80. годишњице успостављања система концентрационог логора смрти који је функционисао у оквирима Независне Државе Хрватске. Своја свједочења о заточеништву у Јасеновцу изнијели су Гордана Радојичић, као и Славко Милановић и Милинко Чекић.

“Овај пут смо омогућили јавности да сви могу да чују сведочења људи која су тада били дјеца, која су преживела. Док њих имамо, имамо аутентично свједочанство. Док њих имамо нису потребни историчари, само је потребно омогућити да се чује њихова прича”, напомиње  директор Музеја жртава геноцида.