21/06/2021
Слободан Стојановић, српски дјечак из села Доња Каменица
Наредног дана, 30. маја 1992. у породичну кућу дошао је Мухамед Чикарић из Каменице, засеок Алићи, који је Илији Стојановићу забранио да бјежи. Истог дана започели су преговори између српске и муслиманске стране на барикадама у месту Крушке. Мухамед Чикарић је послао Илију Стојановића да однесе поруку српској страни, да их пита да ли су за преговоре и напоменуо је да им недостаје пет њихових бораца. Илија је однио поруку и затим се вратио кући. Са својом породицом био је у кућном притвору све до 4. јуна 1992. када су на мјесту Крушке Стојановићи и три погинула српска борца размјењени за шест живих припадника тзв. АРБиХ. Стојановићима је у селу остала сва покретна и непокретна имовина. Породица Стојановић се смјестила код свог кума Зорана Милошевића у засеоку Џенарике.
Слободан је туговао за својим псом који му је остао кући. Често је тражио да оде назад у селу да одвеже пса и да га доведе кући. Родитељи су га одвраћали од те идеје, али се дванаестогодишњи дјечак тешко мирио са тим. Неодустајући од своје намере Слободан је 27. јула 1992. отишао од своје куће, прошао кроз барикаде и отишао у правцу родне куће како би довео свог пса. Његовог оца Илију, који је у то време био у Зворнику, о Слободановом нестанку обавјестила је локална команда српске војске.
Његово тијело пронађено је у јами у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника, а идентификован је ДНК анализом. Тијело је пронашао патолог у старом плавом радничком мантилу заједно са неколико убијених Срба. У горњој вилици није имао шест предњих зуба које су му избили. Стомак му је био распорен у облику крста, Елфета му је секла уши, а на крају и пуцала у слепоочницу из непосредне близине. Пришла му је с леђа и зверски га мучила док га није убила.
Албанка Елфета ухапшена је у Швајцарској 25 година послије злочина. Подсетимо, Апелационо веће Суда БиХ другостепеном пресудом повећало је Елфети Весели затворску казну са 10 на 13 година.
Ова прича је потресла многе, поготово што је у питању дјечак који желео само да спаси свог пса, али је нажалост трагично завршио.
Управо је и на друштвеним мрежама фотографија гроба у којем почива овај малишан разнијжила многе, као и једног твитераша који је написао како му је веома тешко пао призор који је затекао на гробу, а то је дјечји сокић, као и букет црвених ружа.
Апелационо веће Суда БиХ другостепеном пресудом повећало је Елфети Весели затворску казну са 10 на 13 година за убиство дванаестогодишњег дечака Слободана Стојановића.
Сакиб Халиловић ослобођен је оптужбе да је у својству команданта Диверзантског вода здружених јединица Липље-Каменица посматрао како је Весели извршила убиство, те да је пропустио да подузме мјере да извршилац тог убиства буде кажњен.
Након Слободанове смрти, настала је и песма “Слободан – плавооки анђео”, коју многи нису успели да прочитају до краја јер су им, када су то покушали, сузе навлажиле очи и прекриле лице.
Слободан – плавооки анђео
Скупише се звери на немоћно стадо,
У пакленој ноћи крај зелене Дрине,
А пред њима стоји плавооко чадо.
Отац болно јечи: “Не бој се, Слободане, мој малени сине”!
Мртва се тјелеса ваљају селом,
Топла јунска ноћ само што не мине,
Одјек страха све тишину пара.
Отац тихо јечи: “Не бој се, Слободане, мој малени сине!”
Потурчена нечаст, без стида и срама,
Крвавим пиром воде у висине
Јагањце Србе, што ћутке страдају.
Отац тихо јечи: “Не бој се, Слободане, мој малени сине”!
Сломи се небо, згасну се зора,
Јунско сунце над Дрином се вине,
Занијемјела села у јецају од бола.
Отац тихо јечи: “Не бој се, Слободане, мој малени сине”!
А Слободан ћути, ни гласић да пусти
Док му ломе руке и парају груди,
Окицама невино у џелата гледа
И тихо збори, анђео мали: “Не бој се, тата, само храбар буди”!
Коначно пуцањ јутро пропара,
Плавооки анђео Богу се помоли
И прије но што му срце престаде да куца,
Само тихо рече: “С Богом, тајо, више ништа ме не боли”.
26/07/2024
