НОВОСТИ

СРПСКОГ НОВИНАРА И ЊЕГОВУ ЋЕРКУ (9) УБИЛИ У ЧИКАГУ: Свирепи злочин ТИТОВЕ УДБЕ остао је до данас ПОД ВЕЛОМ МИСТЕРИЈЕ

07/03/2022

Свирепо убиство на згражавање читавог демократског свијета, који је одмах посумњао да је то дјело југословенске тајне службе, почињено је 1977. у Чикагу. У ноћи између 18. и 19. јуна те 1977. у стану у Чикагу Драгиша Кашиковић (45), књижевник, новинар, и уредник српских емигрантских часописа, убијен је са 64 убода, док му је дио главе био смрскан. Његова деветогодишња поћерка Иванка Милошевић била је искасапљена са 54 убода. Монструми су дјетету ископали очи.

 

Драгиша Кашиковић и ћерка

 

Прво су напали Кашиковића у његовој радној соби гдје је писао. Бука је пробудила малу Иванку, која је сишла у радну собу. Цијела просторија, са два масакрирана тијела, била је крвава, чак је крв била и на плафону. Такав ужасан призор затекла је Драгица Милошевић, мајка убијеног дјетета и супруга Кашиковића, када се вратила послије напорне ноћне смјене у ресторану.

Одмах је било упадљиво да је убиство почињено прије најављене посјете Јосипа Броза Тита Америци за сљедећу 1978. годину. Кашиковић је био један од предводника демонстрација у САД-у против Броза и комунистичког режима. Амерички истражитељи утврђују да је Кашиковић праћен прије убиства, јер је нападнут када је био сам са дјететом. Закључују и да је међу убицама био и неко ко га је познавао, јер није било трагова насилног уласка у стан.

У истрази америчких служби, али првенствено приватној истрази емигрантских кругова, дошло се до имена Богоја Панајотовића, активисте Српске народне одбране (СНО) који је био познаник Кашиковића. Он је био и на сахрани Кашиковића и мале Иванке. Откривено је да је радио као конобар у Нишу и да је био у затвору због класичног криминала, те да је у САД стигао из Париза. Било је сумњиво што није био запослен а имао је средства да путује по Америци и Француској и ступа у контакт са припаднцима политичке емиграције.

Крајем 1978. Панајотовић се појављује као свједок тужилаштва на суђењу шесточланој групи Николе Каваје оптуженој да је планирала атентат на Тита. Тада је откривено да је Панајотовић снимао 115 сати разговора са припадницима емиграције. Занимљиво је да су се неке фотографије српских емиграната појавиле у југословенским новинама за које се зна да их је направио Панајотовић, а да у бројним извјештајима тадашње комунистичке штампе о суђењу Каваји ниједном није споменуто његово име, иако је био главни свједок оптужбе.

Такође, свједоци су више пута видјели Панајотовића у друштву југословенског вицеконзула у Чикагу Бранка Лакића, који је био координатор ДБ активности у САД-у. Откривено је да је „сиромашни емигрант“ Панајотовић одједном имао две куће у САД-у и да је градио трећу у родном Нишу. Све те информације довеле су до закључка да је Панајотовић био сарадник ДБ и да је сумњив у случају убиства Кашиковића. Он је ушао у програм заштите свједока ФБИ након суђења Кавајиној групи.

Бескомпромисни интелектуалац у борби за демократију

Драгиша Кашиковић једно од најугледнијих имена српске демократаске емиграције родио се у Хаџићима поред Сарајева 1932. а данас би, да је жив, био млађи од најстаријег политичара у Србији Драгољуба Мићуновића (91). Потиче из угледне српске породице из Требиња. Још је његов деда Никола Кашиковић био уредник „Босанске виле”, једног од најпознатијих српских часописа с краја 19. вијека, подсјећају Новости.

Драгиша је због демократских увјерења био избачен са Правног факултета у Београду. У Љубљани успјева да настави студије, али га хапсе због покушаја да напусти СФРЈ и осуђују на осам мјесеци затвора. Док је још у земљи пише књиге за дјецу „Приче из зоолошког врта“ и „Насрадин хоџа“. Успјева 1955. да се домогне Аустрије, гдје остаје двије године. Са седам долара у џепу, стиже у САД. Школује се и истовремено учи енглески, њемачки, француски и шпански језик до савршености.

Постаје уредник емигрантског листа „Слобода“, гласила СНО, који је био пред гашењем, али му Кашиковић, брзо враћа углед. Књижевни лист „Данас“ и сатирични лист „Чичак“ покренуо је 1963, а успешно је води радио програм СНО. Његова чувена књига афоризама, која је илеглно дијељена у СФРЈ „Партија те тужи, партија ти суди” и данас је савремена.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести