НОВОСТИ

Струја у Српској ће и даље бити повољнија него у ФБиХ |

Цвијановић: Тражење медицинске документације додатни притисак и правдање |

Вишковић: Припадници МУП-а показали максималну професионалност протеклих дана |

„Гарда Пантери“ Градоначелници Бијељине и Бањалуке својим перформансима направили случај од Српске |

Бојић: Неприхватљиви потези Станивуковића, рекордан прилив средстава од ПДВ-а у Српској |

Гацко: Није изабран предсједник Скупштине општине, нема већине |

IV Дискусиони форум у Бањалуци – „Мултиполарност као глобални тренд“ у организацији покрета „Одбрана Српске“ |

Вучић: Разочаран сам појединим градоначелницима и њиховим ставовима о солидарности између локалних заједница |

Тражила се столица више за предавање Миломира Марића; Мултимедијална сала у кругу Чајавеца пуна до посљедњег мјеста |

Ковачевић: Четири дана без Додика искоришћена да се створи хаос у Српској |

СРЦЕ МИ ОСТАВИТЕ У СРБИЈИ: Гроф Вронски почива у српском манастиру Ђунису!

01/09/2021

Најчувенији пуковник руске војске Николај Николајевич Рајевски, који је Лаву Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у роману „Ана Карењина”, сахрањен је у Украјини, али је његово срце покопано у Ђунису, месту у близини Крушевца.

 

Николај Николајевич Рајевски

Најчувенији пуковник руске војске Николај Николајевич Рајевски

 

У помоћ Србима који су били у рату са Турцима давне 1876. године, долазили су многобројни добровољци из иностранства, највише из Русије. Међу многим добровољцима био је тридесетогодишњи руски пуковник Николај Николајевич Рајевски, потомак чувене руске племићке породице и унук генерала Рајевског који је водио руску војску против инвазије Наполеона.

Човек који је Лаву Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у роману “Ана Карењина”, након свега 16 дана боравка у Србији ушао је у историји.

Током припрема Србије за рат, као изасланик руског цара Александра II, Рајевски је 1867. у више наврата боравио у извиђачкој мисији обиласка путних праваца према Босни, попришта будућег рата, а о својим запажањима обавјештавао је власт у Србији и владу Русије.

Према најпревођенијем роману, након што се Карењина бацила под воз, гроф Вронски се пријавио у добровољце и отишао у рат у Србију. Толстој тиме завршава причу, а живот Николаја Рајевског окончао се погибијом у бици са Турцима 20. августа 1876. код села Горњи Андровац, недалеко од Алексинца.

Народна легенда каже да је само неколико минута пре погибије Рајевски ручао, пио вино и полазећи на положај рекао: „Ако погинем, срце ми оставите у Србији, а тијело пренесите у Русију”, наводи „Курир“.

Његово тијело сахрањено је у порти манастира Светог Романа у Ђунису, а одатле је послије неколико дана пренијето у Београд. Петог септембра испраћено је уз велике почасти за Русију, послије опела у саборној цркви коме је присуствовао краљ Милан. За вријеме опела у Саборној цркви чинодејствовао је први српски митрополит Михаило са седамнаесторицом свештеника.

Његови посмртни остаци првобитно су сахрањени у порти манастира Свети Роман код места Ђунис на путу Ражањ-Крушевац, али су ту почивали само неколико дана. Након доласка у Србију његове мајке Ане Михајлове, тијело Рајевског пренијето је у Београд одакле је, уз највише војне почасти и опело у Саборној цркви ком је присуствовао и кнез Милан Обреновић, испраћено у село Разумовска у Украјини, гдје је сахрањено у породичној гробници.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести