16/06/2021
Прича о старцу Вукашину није мит
Прича о старцу Вукашину није мит, већ истина. Такмичења усташа у клању Срба у Јасеновцу заиста су се дешавала. Часне сестре јесу тровале српску дјецу. Усташе јесу клале дјецу и очи им копале пред мајкама, а 99 одсто дјеце млађе од три године није преживјело Јасеновац! То су све историјске чињенице које нико и никада неће моћи да избрише и да прикрије ревизионистичким лажима и манипулацијама.
Чак су и нацистички генерали били запањени ужасима логора Јасеновац. Тако је генерал Фон Хорстенау, Хитлеров изасланик у Загребу, записао у свом личном дневнику за 1942. годину да су усташки логори у НДХ били „суштина ужаса“, а Артур Хефнер, официр задужен за транспорт радне снаге у њемачки Рајх, написао је 11. новембра 1942 за Јасеновац:“Kонцепт логора Јасеновац требало би заправо схватати као комплекс од неколико логора, који су удаљени по неколико километара један од другог, а груписани су око самог Јасеновца. Без обзира на јавну пропаганду, ово је један од најстрашнијих логора, који би се могао поредити једино са Дантеовим Паклом!“
Kао историчар и неко ко се свакодневно бави овом темом морам да кажем да под истинама заводимо само историјске чињенице које су негдје записане. Најбољи примјер једне такве истине за коју се дуго вјеровало да је мит јесте случај старца Вукашина Мандрапе, који је свом кољачу изговорио чувене ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“. Од тих речи усташа је одмах потом полудио. Ова прича је истинита и записао ју је психијатар Недељко Зец, коме се исповједио кољач Жиле Фригановић…
Што се тиче такмичења у клању, она су такође постојала и нису мит, само што људи погрешно мисле да је то ишло брзо као на траци, неколико секунди по човеку. То је заблуда, јер сваког логораша који се инстинктивно борио за живот морало је да држи бар троје усташа, за то је требало пуно времена и зато су та језива такмичења некада трајала и по 15-20 сати… – прича Радојковић, који наглашава да су усташе у Јасеновцу уживале у злочинима!
„Истина је и да су људи живи бацани у кавезима у Саву, као и да је играна она морбидна игра „музичке столице“ коју смо видјели у филму „Дара из Јасеновца“. Такође, сексуални односи и оргије пијаних усташа док гледају клање и бацање логораша у Саву заиста су се догађали.
Истина је и да Њемци никада нису присуствовали тим злочинима. Они су знали шта усташе раде, али усташе никада нису дозволиле да они то виде и увијек би сређивали и уљепшавали логор када они долазе, а у Јасеновцу су били свега два пута. Имате извјештаје које су Њемци слали у Берлин. Чак и они су ту признавали да су шокирани усташким злочинима, али и чињеница је да никада нису видјели „прави Јасеновац“, каже наш саговорник.
Посебно потресне приче односе се на злочине над дјецом. Малишани су били смјештени у Јастребарском код Загреба и у Јасеновцу, и то је наводно требало да буде дом за незбринуту дјецу, али су калуђерице својом окрутношћу учиниле да то буде идентично логору и можда још горе. Дјецу су занемаривали, изгладњивали и примјењивали на њима све оне крвничке методе у које људи не могу да повјерују.
Тровали су их кроз храну или стављањем отрова директно у уста, мијешањем мљевеног стакла у јело… Опатице су са усташама дјецу бацале увис, а на бајонете их дочекивали при паду. Истина је и да су дјецу раздвајали од мајки, а уколико се оне побуне, свирепо би их убијали или су деци жицом копали и вадили очи наочиглед мајки. Имате податак који много тога говори, чак 99 одсто дјеце млађе од три године није преживело логор.
„Мало људи зна да су усташе као горњи лимит за логор Јасеновац ставили цифру од 3.000 логораша. То су сматрали да могу да контролишу и хране и то им је било доста за функционисање фабрика коже, ланаца и циглане. Сви који су били преко овог броја су моментално убијани. Такође, наш народ није свјестан једне велике истине, а то је да колико год је Јасеновац био „фабрика смрти“, у њему је убијена тек трећина Срба од укупног броја који је побијен у цијелој НДХ.
Уз то, као народ не знамо и да највећи злочини нису вршени у Јасеновцу, него у козарским селима гдје су Срби потпуно истребљивани тако што су свирепо убијани на кућном прагу, дјеца буквално у колевкама. Само у неколико дана, 1942. године, усташе су у три села побиле више од 2.500 Срба, ишли су на то да у потпуности истријебе становништво све до једног човјека, жене или дјетета.
Историјска чињеница јесте и да су се Италијани запрепастили када су видјели шта је остало иза усташа у српским селима у Далмацији и Херцеговини. Након тога, они су моментално реокупирали ту територију од НДХ и затворили логор Јадовно, али су усташе зато брже-боље отвориле Јасеновац“, навео је Радојковић.
Број жртава Јасеновца никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана (1943. и 1945. године). Земаљска комисија Хрватске, основана 1945, констатовала је у извештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 600.000 Срба, Јевреја и Рома.
Њемачки генерали давали су веома различите и стога непоуздане податке о броју убијених Срба у НДХ.
Центар „Симон Визентал“ у Лос Анђелесу процјењује да је у Јасеновцу убијено око 600.000 Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста.
У књизи „Беспућа повијесне збиљности“ бивши хрватски председник Фрањо Туђман тврдио је да је у Јасеновцу убијено 30.000 до 40.000 Срба, 30.000 Јевреја, као и 10.000 хрватских антифашиста, док је југословенски историчар и Титов биограф Владимир Дедијер проценио број жртава Јасеновца на 700.000 до 1,2 милиона.
Топола ужаса је назив за дрво тополе које се налазило у селу Доња Градина, у саставу усташког логора Доња Градина, гдје су усташе вршиле масовне покоље Срба, Јевреја, Рома и осталих логораша.
Ово сасушено дрво представља један од најстрашнијих симбола Доње Градине и Јасеновца. Под тополом и на њој логораши су мучени и убијани на најсвирепије начине, због чега су логораши то дрво назвали „топола ужаса“.
Они који су били закуцавани ексерима за дрвеће остављани су да умиру полако више дана. Прислонили би их уз чувене „тополе смрти“, па су им кроз грудни кош и кроз ноге забијали клинове. Посве иструлело дрво срушило се 1978. Сачуване су гране и остаци забијених клинова који и данас свједоче о монструозним злочинима усташа.
Извор: Видовдан