Ових дана на Твитеру америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), појавила се необична објава, пише „Express”

Шта је ЦИА рекла о смрти Јосипа Броза ТИТА

Уз текст „Музејски артефакт недјеље- обавjештење ФБИС-а (Фореигн Броадцаст Информатион Сервице – ЦИА-ина интерна информативна служба), којом се објављује смрт предсједника Југославије Јосипа Броза Тита.“

Ствар је у томе што се изнад вијести о Титовој смрти, као извор наводе Радио Букурешт, од којег су наводно преузели вест 4. маја 1980. у 19:00 сати по локалном времену. То је доказ да гријеше и највећи јер ову су вијест једино могли преузети од Радио Београда, али је неко од оперативаца побркао два главна града двије суседне државе.

У даљем тексту пише исто оно што су први чули грађани бивше државе и што је 4. маја 1980. први прочитао у телевизијском преносу Мирослав Лилић, тадашњи водитељ централног Дневника Телевизије Загреб.

„Централни комитет Комунистичке партије Југославије и Предсједништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије јављају радничкој класи, свим грађанима, народима и народностима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије да је умро друг Јосип Броз Тито, предсједник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и КПЈ.“ Иначе, америчке тајне службе су наводно биле увјерене да Тито није био ‘прави’ Тито, а ту причу им је испричао Маријан Џон Маркул у њиховом лосанђелеском студиу.

Маркул је тврдио да човјек који се тада представљао као маршал Јосип Броз Тито заправо није прави Тито. То је руски агент који је преузео Титов идентитет након што је прави Јосип Броз нестао у Русији 1937. године, стоји у ФБИ-јевој бељешци с почетка маја 1955. године. Маријан Маркул рођен је у Ливну 1909. године, у САД се доселио 1936., а држављанство је добио након што је двије године служио у америчкој војсци.

Маркул је тврдио да је крајем двадесетих година прошлог вијека разговарао са правим Титом у Југославији, а недуго након „нестанка“ опет су се срели, али овог пута у Паризу. Други састанак с Титом 1953. године Маркул је имао у Загребу. Овог пута Маријана и његову супругу Ингрид, „маршал је готово у потпуности игнорисао“. Осим тога, Маркул је ФБИ-евцима испричао да је ‘прави’ Тито остао без кажипрста и средњег прста, те да је био благ и имао туберкулозу-Маркула је највише зачудило како је Тито знао да свира клавир јер је био увјерен да онај први Тито то није имао гдје да научи.

У сваком случају, смрт Јосипа Броза Тита одјекнула је у цијелом свету, а колики је утицај имао, најбоље говори његова сахрана на коју су стигли сви највећи свјетски државници, од руског предсједника Леонида Брежњева, до индијске премијерке Индире Ганди, енглеске Маргарет Тачер, затим италијанског предсједника Сандра Пертинија, немачког канцелара Ханс Дитрих Геншера, па до свих предсједника земаља несврстаног покрета, укупно више од 300 државника и делегација, те десетак краљева и чланова краљевских породица.

Титове смрти присjетила се његова унука, позоришна редитељка Саша Броз.

“Већ то посљедње љето често се жалио да се не осјећа баш добро, а и био је некако тиши него прије“, испричала је једном приликом. “Није га чинило веселим путовање на Кубу јер је сматрао да ће му то бити врло напорно… Он је изразито забранио моје посјете у болници. Родитељи су ми то послије објаснили да је једноставно желио да га памтим онаквог какав је био…”, испричала је. “Памтим само да сам га молила да ми са Кубе донесе лутку малог црнца и како сам му детаљно објашњавала како желим да лутка изгледа и како би требало да буде обучена“.

У тренутку Титове смрти Саша је била код куће са мајком и братом.

„Неколико сати прије него што је дједа умро, по мог тату Мишу је дошло службено возило којим је отишао у КБ Љубљану. Када је неколико сати касније зазвонио телефон, мама се јавила и одмах почела да плаче. Брат и ја смо знали зашто.“ На питање како се њен отац носио са тугом, Саша каже: “Тата је био силно жалостан, али се достојанствено носио са боли, као уосталом и читава породица”.

Посљедње мјесеце живота провео је у болници у Љубљани. Његов лични батлер, а данас кувар, Словенац Јожа Осели.

„Ми смо се бринули о исхрани за предсједника и докторски конзилијум, mоја супруга Метка се бринула за његову исхрану. Имате и данас записано колико је кашика појео за сваки оброк, јер се све мјерило у калоријама. Кад није више ишла нормална храна, добили смо ту храну из НАСА-е из Америке, конзерве за астронауте, а онда се, на крају, прешло на инфузију.“