У долини ријеке Студенице, подно планине Радочело, Стефан Немања је подигао цркву коју је посветио Богородици. Црква је грађена од 1183. до 1196. године. Тада се Стефан Немања на државном сабору одрекао престола у корист свог средњег сина Стефана и замонашио и добио име Симеон. Двије године касније, свети Симеон одлази на Свету Гору где се 26. фебруара 1199. године и упокојио у Манастиру Хиландар.

Гробна црква и задужбина Стефана Немање

Мошти Стефана Немање, односно монаха Симеона, 1206. године Свети Сава доноси у Србију и заједно са браћом их полаже у већ припремљену гробницу у Богородичиној цркви гдје и данас мошти почивају.

Од 1206. године па до половине друге деценије 13. вијека Свети Сава борави у Студеници као старешина – Игуман, у чину Архимандрита. Под Савиним старатељством Манастир Студеница је постао културни, духовни и медицински центар средњовјековне Србије.

Свети Сава је дао и да се на цркви испише натпис:

“ОВАЈ ПРЕСВЕТИ ХРАМ ПРЕЧИСТЕ ВЛАДИЧИЦЕ НАШЕ БОГОРОДИЦЕ САЗДАН БИ ВЕЛЕСЛАВНИМ … ВЕЛИКИМ ЖУПАНОМ И СВАТОМ (ПРИЈАТЕЉЕМ) ЦАРА ГРЧКОГ КИР АЛЕКСЕ – СТЕФАНОМ НЕМАЊОМ (КОЈИ ЈЕ) ПРИМИО АНЂЕОСКИ ОБРАЗ (КАО) СИМЕОН МОНАХ … (А ЗАВРШЕН – НАСЛИКАН – БИ ТРУДОМ ВЕЛИКОГ ЖУПАНА … СТЕФАНА … И) ВЕЛИКОГ КНЕЗА ВУКАНА ГОДИНЕ 6717. (то је 1209.), ИНДИКТА 12. И МЕНЕ КОЈИ САМ ТУ РАДИО ПОМЕНИТЕ САВУ ГРЕШНОГА.”

Богородичина црква је једнобродна грађевина са полукружним олтарским простором и апсидама, на истоку, и унутрашњом припратом на западу.

Немањина црква, споља је покривена бијелим мермером, и одражава складан однос два архитектонска стила – источног и западног – која су се, баш као и културе, вијековима преплитале на овим просторима. На фасади се препознају и утицаји романике, која је тада била доминатан градитељски стил у западној Европи, и византијски стил какав се његовао у Солуну и Цариграду. Како су сви потоњи владари династије Немањић своје задужбине градили овим стилом, Студеница је називана и Мајком цркава, како због градитељског стила који је започела, тако и због тога што је њен ктитор сам родоначелник владарске лозе.

Врхунац уметничког обликовања у Студеници представљају четири портала, међу којима се посебно издваја западни портал смјештен између спољне и унутрашње припрате.

Богородичина црква живописана је у вријеме кнеза Вукана, највероватније уз помоћ брата Стефана Првовенчаног.

Првобитни живопис дијелом је сачуван у олтару, поткуполном простору, на западном зиду и у доњим зонама наоса. Централно мјесто у олтару заузима композиција Богородице са анђелима, а у зони испод налази се представа Причешће апостола. Старом сликарству припадају и представе Благовести и Сретење на западном делу олтарске преграде. Најмонументалнија, а по уметничким одликама најсавршенија је композиција Распеће Христово, у наосу.

Спољашњу припрату са бочним параклисима је око 1230. подигао унук Стефана Немање, краљ Радослав. Сјеверни параклис Радослав је посветио преподобном Сименону мироточивом.

Од 1986. године Манастир Студеница је под заштитом УНЕСЦО-а, подсјећа „Национална географија“ Србија.