Посјета кнеза Павла Карађорђевића Берлину 1. јуна 1939. године некоме са стране могла је изгледати као потпуни дипломатски успјех Хитлерове Њемачке. Нацисти су приредили велику војну параду, канцелар и југословенски намјесник смјешкали су се једно другом, а размијењене су и уљудне ријечи хвала за оба народа. Ипак, „иза кулиса“ ствари су изгледале много другачије…

Ријеч је била о сусрету који, по оцјени многих историчара, кнезу Павлу Срби никада нису опростили. У Европи која је брзо и неповратно хрлила у нови сукоб намјесник и у том тренутку фактички владар Југославије ријешио је да оде у „само гротло сукоба“ – у посјету Берлину и њемачком канцелару Адолфу Хитлеру.

Кнез Павле је и иначе током владавине у спољној политици проводио политику отклона од Француске и Британије, покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Процјењивао је, прилично реално, да у случају сукоба, Уједињено Краљевство неће заштитити Југославију и да је на њему да балансира – колико год може.

У тим условима се и догодила посјета кнеза Павла и његове супруге, кнегиње Олге Берлину 1. јуна 1939. На великој војној паради коју је Хитлер уприличио присуствовао је и Иво Андрић, потоњи Нобеловац и у том тренутку амбасадор Југославије у Њемачкој. Дефиле је трајао пуна три сата, у њему је учествовало преко 70 хиљада војника Трећег Рајха, а приказана је најсавременија техника и наоружање.

Након посјете приређена је и свечана вечера током које се чинило да све високе званице уживају.

Ипак, захваљујући писмима и званичним документима данас знамо да Адолф Хитлер, упркос труду, није оставио најбољи утисак на Карађорђевиће – ни кнеза ни кнегињу.

Шта је кнез Павле мислио о Хитлеру?

Олга је забиљежила да јој је у присуству њемачког канцелара било изузетно непријатно, да га се “скоро гадила” и да је све вријеме трајања посјете била јако забринута.

Кнез Павле је био још конкретнији. Он је, дан након војне параде прогнаном шпанском краљу Алфонсу XИИИ отворено рекао да мисли да је Хитлер луд!

Описујући касније свој сусрет са њемачким канцеларом Карађорђевић је говорио и о необичној узбуђености коју је уочио код Хитлера док је овај причао о „аријевским младићима“ и како му се чинило да овај у том моментима има скоро „либидозно усхићење“.

– Руке су му меке, као краци медузе. Осјећате језу од њиховог додира. Лице жуто, као у воштане фигуре – испричао је кнез Павле описујући сусрет са Хитлером.

Већ наредног мјесеца намјесник је своје мишљење о њемачком канцелару подијелио и са другим дипломатама. Он се у Лондону средином јула сусрео са америчким амбасадором Џозефом Кенедијем (оцем будућег председника САД).

– Он (кнез Павле) каже да су га три ствари импресионирале у току посјете Хитлеру: прије свега, Хитлер је убјеђен да се британска империја распада и да зато неће бити у стању да издржи напоран рат, иако им храброст не недостаје; друго, констатовао је исту ситуацију и у Лондону и Паризу: кад је Хитлера и Геринга упитао шта знају о Русији – одговорили су му – „ништа“; треће, за Геринга мисли да је пристојан момак, врло способан и веома расположен да буде конструктиван – забележио је Кенеди у свом извештају Вашингтону.

Чини се да дружење са југословенском делегацијом није пријало ни самом Хитлеру. Он је за кнеза Павла рекао да је „клизав као јегуља“.

– Кад човјек помисли да ће извући чврст договор, он се сакрије иза свог парламента – сматрао је Хитлер.

А послије…

Већ у септембру те године Хитлер је објавио рат Пољској и и званично је почео рат који ће прерасти у највећи и најстрашнији сукоб у историји човјечанства. Двије године касније рат је стигао и до Југославије.

Свестан да од Савезника не може да очекује помоћ кнез Павле је одлучио да прихвати понуду нациста и  југословенска влада потписала је приступање Тројном пакту.

Само два дана након потписивања пакта који је Југославију, бар за неко вријеме, требало да спасе рата, 27. марта 1941. широм земље су избиле велике демонстрације које су за посљедицу имале смјену трочланог намјесништва на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем.

Кнез Павле је након државног удара ухваћен и протјеран у Грчку. Услиједио је њемачки напад на Југославију 6. априла 1941. и капитулација након само 12 дана.