Чувена Церска битка један je од највећих успјеха српске војске у Првом свјетском рату. У њој је потучена аустроугарска војска и однијета прва савезничка побједа у рату.

Церска битка

Борбе су почеле у зору, 12. августа 1914. године, прелазом аустроугарске армије код села Батара и Самуровића аде, с циљем даљег продирања у Србију, док је Друга армија форсирала ријеку Саву и заузела Шабац.

Аустроугарске снаге, које је предводио командант балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од 200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне артиљерије.

Војска Краљевине Србије, чији је врховни командант био регент Александар Карађорђевић, имала је 180.000 војника и невиђен морал.

Побједи Срба, поред тога, доприњела је исправна стратегија врховне команде, али и искуства у модерном ратовању која су стекли у Балканским ратовима. Аустроугарске снаге натјеране су на повлачење у ноћи између 19. и 20. августа, које се наставило и наредног дана.

Од 200.000 аустроугарских војника који су покушали да окупирају Србију у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника.

Током крвавих борби губици аустроугарских трупа су достигли 27.000, а из строја је избачено више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 погинуло.

Аустроугарски војник и новинар Егон Ервин Киш је о тим драматичним тренуцима крајем августа 1914. записао у дневнику: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бјегу. Једна потучена војска – не, једна разбијена руља јурила је у безумном страху према граници…“

Церска битка у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су главне војне операције вођене у сливу ријеке Јадар. Били су то дани поноса и славе. Били су то дани када су српски официри командовали „за мном“, а не „напред“. Били су то дани када се Србима цијели свет дивио због храбрости и сјајне тактике. Због успјешно вођене војне операције током Церске битке, комадант Друге српске аримије, Степа Степановић добио је чин војводе. Његова стратегија, дуже од вијека представља примјер како се у рату побједа не доноси бројем војника и оружјем, већ тактиком, подсјећа RTS.