Деветог маја 1911. године у Београду је основана тајна организација „Уједињење или смрт“. Ова организација касније је названа „Црна рука“, а њене вође су били Драгутин Димитријевић Апис, Илија Радивојевић и Богдан Раденковић, а та организација је предвиђала употребу насиља у рушењу Отоманске империје и Аустро-Угарске.

организација „Црна рука“

Главне тачке Устава и Правилника организације „Уједињење или смрт“ односно Црне руке биле су:

• Чл. 1. У циљу остварења народног идеала, уједињења Српства, ствара се организација, чији члан може бити сваки Србин, без обзира на пол, вјеру, мјесто рођења, као и сваки онај, који искрено буде служио овој идеји.
• Чл. 2. Организација претпоставља револуциону борбу културној, стога јој је институција апсолутно тајна за шири круг.
• Чл. 3. Организација носи назив „Уједињење или смрт“.
• Чл. 4. За испуњење овога задатка, организација, према карактеру свога бића, утиче на све службене факторе у Србији, као Пијемонту, и на све друштвене слојеве и целокупни друштвени живот у њој.

Даљи чланови обухватају ове најбитније одредбе: на врху организације стоји Врховна централна управа, чије су одлуке пуноважне за све чланове и која има право да располаже животима, смрћу и имовином свих својих чланова.

Интереси организације стоје над свима другим интересима, и њени чланови су дужни достављати организацији све, што сазнају, било у својој службеној функцији, било као приватни људи, а што се тиче организације. Врховна централна управа има право изрицања смртних осуда, чије се извршење повјерава најпоузданијим њеним члановима или агентима.

Ни један члан организације, пошто је већ уведен у њу, не може изаћи из ње, докле год је жив, нити му ко може уважити оставку. Чланови, који би својим издајством нанели штете организацији, кажњавају се смрћу.

Први чланови и потписници Устава били су:

• Илија Радивојевић
• Богдан Раденковић
• Чедомиљ А. Поповић
• Велимир Вемић
• Љубомир С. Јовановић
• Драгутин Димитријевић Апис
• Војислав Танкосић
• Илија Јовановић Пчињски
• Милан Васић
• Милан Гр. Миловановић.

Да би се очувала што већа тајност, чланови се уписују у спискове и воде се не по именима, већ по редном броју. Чланови се међу собом као такви не познају, саобраћај међу њима врши се само преко нарочито одређених личности, и једино Врховна централна управа зна, ко су све чланови организације. Ипак зато, и ако не познају цијелу организацију ни њено устројство, сви чланови се обавезују на безусловну послушност и покорност организацији; они морају слијепо извршавати све наредбе и понијети чак и у гроб тајне, које се тичу организације.