30/09/2021
Пиштољ из којег је пуцао Гаврило Принцип
О Принципу се зна све. О пиштољу који је покренуо лавину Првог свјетског рата, али и његовог продужетка у виду Другог, међутим, мало се зна. Тачније, готово ништа.
Заправо, 90 година била је потпуна непознаница гдје се налази, да ли је сачуван или је уништен, да ли негдје скупља прашину.
Након убиства и хапшења, суђења, у паклу рата и распада Монархије, нико није водио рачуна о оруђу догађаја који је постао повод за почетак првог глобалног конфликта.
А пут овог пиштоља је изузетно занимљив.
Након 12-дневног суђења у Сарајеву, октобра 1914. године, на коме је Принцип осуђен на максималну казну затвора од 20 година (пошто је био млађи од 20 година), босански министар у Бечу предао је језуитском свештенику Антону Пунтигаму пиштољ марке „браунинг“, модел ФН 1910, серијски број 19074, и остале предмете везане за овај случај: круницу са каиша надвојвоткиње Софије, пресвлаку јастука на коме је надвојвода одмарао главу након рањавања и бомбе и пиштоље Принципових саучесника.
Пунтигам је планирао да отвори музеј. Због рата, међутим, никада то није остварио.
Kада је свештеник умро 1926. године, предмети су понуђени породици надвојводе, али су они одбили да их приме. Потом су пали у заборав.
„Пронађени“ су 2004. године на прашњавом тавану језуитског манастира у јужној аустријској покрајини Штајерској.
– Нисмо више могли да будемо одговорни за оружје које је убило престолонасљедника, због чега смо одлучили да га предамо војном музеју – рекао је тада отац Томас Нојлингер, руководилац архиве аустријских језуита.
У питању је полуаутоматски пиштољ са дејством на принципу кратког трзаја затварача са сакривеним ударачем и повратном опругом смјештеном око цијеви, чувеног америчког конструктора Џона Браунинга који је производила фирма „Fabrique Nationale de Herstal из Белгије“.
За Браунинга је овај пиштољ представљао узгредан посао, и није могао ни да слути какву ће улогу у историји свјетске цивилизације имати.
Представљен 1910. године, унио је значајну иновацију: повратну опругу смјештену око цијеви. Ова конструкција је постала стандардна код многих будућих модела међу којима су „Walther PPK“ и руски „Makarov PM“.
Оружје је одликовао стандардни Браунингов троструки систем обезбјеђења, у Европи познат као „трипле сурете“, са посредном, непосредном и механичком кочницом: другим ријечима, није могло да опали ако му је извађен оквир, ако рукохват није чврсто стегнут и ако се не откочи.
Оружје је за своје вријеме било и изузетно компактно. Доступно у калибрима 9 x 17 мм („кратка деветка“ или .380 АЦП) са оквиром од шест метака и 7,65 x 17 (.32 АЦП) са оквиром од седам метака, наводи Телеграф.
Тежина му је била 0,59 кг, дужина 153 мм, дужина цијеви 88 мм, брзина паљбе 20 метака у минуту, а брзина зрна 580 или 510 м/с.
Овај пиштољ је због своје компактности и напредне конструкције, а посебно због изузетне безбједности, био природан избор за полицијске и жандармеријске снаге широм Европе. За само неколико година од почетка производње, па до избијања Првог свјетског рата, већ је био у наоружању полиција Белгије, Холандије и Данске, а након завршетка рата, његова примјена се проширила и на многе друге земље.
Био је у производњи све до 1983.године.
16/02/2025
15/02/2025
15/02/2025