17/08/2021
ТАЈНА „СТЕЋKА” НА ТЕРАЗИЈАМА
У раним јутарњим часовима 17. августа 1941. године њемачки окупатори су у Београду послали опомену свима онима који би евентуално помислили на отпор. У центру града, на бандерама на Теразијама, објешена су петорица Срба који су раније стрељани у дворишту Гестапоа.
Наводни “терористи” били су – ученик Милорад Покрајац, кројачки радник Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, и земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић. Тијела су остављена да данима, у знак пријетње, висе на стубовима јавне расвјете као врхунац понижења једног града, људскости…
Четрдесет година касније, на истом мјесту грађани слободног Београда подигли су споменик. Огромни црни обелиск висок четири метра и пречника 80 центиметара, рад вајара Николе Јанковића и данас стоји на Теразијама. Они који га пажљиво загледају видјеће уклесане призоре вешања и стихове чувеног Васка Попе.
Двије године касније, у непосредној близини споменика, постављена је бронзана спомен-плоча са именима убијених родољуба и епитафом: “Борцима за слободу које су фашистички окупатори објесили на Теразијама 17. августа 1941. године – грађани Београда”.
Причу о стријељаним Београђанима нећете наћи ни у једном уџбенику историје, а споменика, иако се налази у центру Београда, нема на сајту града у рубрици посвећеној престоничким споменицима. И бронзана спомен-плоча са именима убијених и епитафом је неколико пута крадена.
Оригиналне бандере-вјешала на којима су висили несрећни Срби умјетнички су прерађена и пренијета су приликом изградње Алеје стрељаних родољуба 1941-1944 на Ново гробље гдје је уређено посебно спомен-обељежје.
А онда је, приликом реконструкције комплекса 2003. године неко украо вјешала! Бандере су касније нађене, али су у том тренутку већ биле исјечене и непоправљиво уништене. Од тада, на Новом гробљу су само реплике.