Генерал Ратко Младић, први предсједник Републике Српске, Радован Караџић и још неколико високих официра Војске Републике Српске правоснажно су осуђени у Хашком трибуналу као „учесници удруженог злочиначког подухвата, који су планирали и извршили геноцид над муслиманима у Сребреници.

Оваквој пресуди значајан допринос, судећи према јавним реакцијама неколико британских функционера протеклих година, дале су управо власти те државе, које посљедње двије деценије отворено лобирају да се српске вође током рата деведесетих у БиХ осуде за геноцид у варошици на истоку Босне.

Све би се ово лаконски могло приписати континуитету политике Лондона према Србима, од деведесетих па наовамо, да британска влада, пишу београдске Новости, наводно није јасно упућена у то шта се дешавало у Сребреници љетњих мјесеци 1995. Зато се, како наводе Новости, подсјећамо докумената британског Министарства одбране, са којих је скинута ознака тајности, а који наводно говоре да није било никаквог планираног удруженог злочиначког подухвата, нити геноцида.

Међутим, тада се огласила британска амбасада у Сарајеву и изнијела службени став да је у Сребреници ипак било геноцида.

Медији тврде да су ови папири објављени на сајту Националног архива Велике Британије, чији су оперативци са терена у Сребреници тих дана слали извјештаје централи у Лондон, који су сабрани на око 200 страна те да се у њима описују догађаји који су претходили дешавањима у Сребреници и реакције холандског батаљона УН након уласка српске војске.

Медији тврде да се у овим извјештајима оперативаца наводно јасно наводи да Пале, како они ословљавају власти РС, нису имале никакав план да освоје енклаву Сребреница, већ да је до напада дошло на иницијативу локалног командира.

Напад су испровоцирале снаге тзв. Армије БиХ из Сребренице, које су протекла три мјесеца константно нападале српске положаје и трасе снабдијевања, нарочито јужно од енклаве, а затим се склањале у ту заштићену зону – тврде медији, између осталог у овим списима:

– Акцију на Сребреницу је због тога покренуо локални командир, а напад је извршен само са једном четом и четири тенка. Потиснули су снаге Армије БиХ назад ка Сребреници. Срби нису планирали улаз у енклаву и њено заузимање, већ су се на то одлучили након што су констатовали да је отпор тзв. Армије БиХ врло слаб. Не мислимо да је део плана из Пала да се енклава прегази.

У другом документу наводно се истиче да је током напада српске војске погинуо један припадник холандског батаљона УН:

– Након што је НАТО отказао ваздушне ударе на српске положаје из страха да би Срби могли да стрељају 30 холандских војника које су узели за таоце, холандски контингент се повукао у своју базу у Поточарима. Из српске команде у Хан Пијеску објашњено је да је заробљавање Холанђана самовољни локални акт, те да ће бити ослобођени током дана.

Према тим тврдњама медија, британски извештаји из Сребренице наводе да је генерал Младић по уласку српских трупа запријетио да ће отворити ватру на холандски камп, ако не разоружају остатак војске БиХ која се ту налазила. С друге стране Холанђани су тврдили да у кампу нема наоружаних припадника Армије БиХ, већ око 3.000 цивила.

– Холандски батаљон је учинио све што је било могуће да пронађе тих 2.000 наоружаних припадника Армије БиХ, али они су једноставно нестали током ноћи, највероватније у смеру Тузле. Било је ту присутно још нешто трупа западно од енклаве – наводе британски обавештајци, тврде српски медији.

У једном од докумената се више пута изражава сумња у вези са свиме што се дешавало око Сребренице и чуђење зашто су снаге Армије БиХ пружиле слаб отпор.