То невидљиво под земљом “избрисано” је својевремено да би се подигао монументални споменик Стевану Филиповићу који је деценијама симбол Ваљева, практично на хиљадама гробова погинулих и умрлих у Првом свјетском рату.

Стеван Филиповић

Сви, који су макар једном посјетили Ваљево, знају да се на брду Видрак, које гледа на центар вароши на Колубари, налази спомен парк и споменик у лику народног хероја Стевана Филиповића под вјешалима, посвећен борцима револуције, као симбол борбе против фашизма у Другом светском рату и својеврсни симбол Ваљева. Заборавило се, међутим, шта се на том мјесту налазило до прије нешто више од шест деценија, када је свечано отворен 15 метара висок споменик, рад вајара Војина Бакића.

Цијена је била, како у свом публикованом раду “Тајна ваљевског гробља на Видраку” откривају историчар Народног музеја др Владимир Кривошејев и урбаниста Јован Јовановић, у “затирању претходног садржаја” – старог варошког, али и Ратничког гробља на којем су сахрањивани официри и војници пострадали у ратни сукобима 1914., као и десетак хиљада војних и цивилних жртава велике епидемије тифуса из прве половине 1915. године.

– Гробље је наврх брежуљка. Правилно су нанизани безбројни гробови са простим црвено-смеђим крстом који носи име покојника. Ту има Срба, Аустријанаца и других нација. Смрт све изједначава и војници почивају поред својих официра – запис је Арчибалда Рајса који је крајем 1914. године посјетио Ваљево.

А српски пуковник др Милан Пецић посљедњих дана те године, када је букнула епидемија пегавог тифуса и Ваљево постало град-болница, у својим сјећањима наводи: “Дневно је умирало по 20, 40, 60, 80, 100, једног дана и 150 људи… Умрли су свакодневно колима одвожени на гробље и сахрањивани, прво појединачно, а потом све чешће у масовне гробнице”.

Настојећи да освјежи и обогати сазнања о овој теми, Кривошејев констатује “да је усљед измјена урбане структуре града, Ваљеву дошло до низа промјена друштвене меморије”.

Социјалисти, комунисти и борци одали почаст народном хероју Стевану Филиповићу

– Поред осталог, промијењен је и назив брда на којем се ово гробље налазило. Стари назив Бајир (на турском: брдо) замијењен је називом Видрак, како се раније звала само западна страна брда, ка Колубари. Са тим измјенама, сазнање о некадашњем постојању варошког гробља на Бајиру – Видраку није потпуно нестало, али је делимично изблиједело из сјећања. Знало се да су на Бајиру сахрањивани ратници пали у бојевима и војне и цивилне жртве епидемије тифуса, али је уопштено сматрано да се све то одигравало у склопу једне цјелине, без омеђавања и јасних подјела на стари цивилни и новији ратни дио гробља. Међутим, историјски извори расположиви од раније указују да је подјела било, да су постојале издвојене парцеле, а новооткривени извори омогућавају да се свака издвојена парцела препозна, одреди њена функција, као и положај на терену – каже Кривошејев.

ОТКРИЋЕ НОВИХ ГРОБЉА

Нова сазнања, на основу анализе документације и самог терена, указују да су поред старог варошког гробља које се дијелом простирало на затравњеном платоу данашњег спомен парка, а дијелом на пошумљеном дијелу сјеверно и западно од монументалног споменика Стевану Филиповићу, постојала и три војничка гробља из Првог свјетског рата.

– Прво је било Ратничко гробље, испод грађанског гробља, вјероватно формирано 1914-те, уз реалну претпоставку да су у његовом продужетку масовно сахрањивани умрли од тифуса 1915. године. Друго су костурнице са бетонским крстовима изнад Видрака, изнад грађанског гробља, које су 1916. године саградиле окупаторске власти и у њих пренијели појединачне страдале ратнике из ширег окружења ваљевске општине. Треће је било Главно ратничко гробље на Попарама, изнад Видрака, формирано крајем 1914-те и током 1915-те, које су сљедеће године уредиле окупационе власти саградивши камену капију и оградивши га жицом – прича историчар, објавила је Србија данас.

ЈЕДИНИ САЧУВАНИ ДОКАЗ

Остала је непознаница шта се десило са посмртним остацима ратника из Првог свјетског рата када је средином прошлог вијека грађен спомен комплекс посвећен борцима из Другог свјетског рата и то би, како каже Кривошејев, требало да буде предмет нових истраживања. У међувремену, једини сачувани материјални доказ о онима који су сахрањени на овом, како многи Ваљевци кажу “неправедно заборављеном светом мјесту”, јесте гроб и споменик америчког лекара др Самјуела А. Кука, који је лијечећи српске војнике и цивиле, такође изгубио живот са тифусом. Поред др Кука ту су били сахрањени и аустроугарски лекари др Фридрих Плогл и др Алфред Пеилцер.