Једна од многобројних лажи са којима се свакодневно суочавамо је она да је највећи српски научник и најпознатији Србин свих времена Никола Тесла живио у биједи, заборављен од свих, сам, и као некакав несхваћени занесењак и чудак, који је једино хранио голубове и разговарао са њима, наводи портал Историја Срба.

У питању је подвала хрватских комуниста који већ деценијама шире мит о заборављеном и сиромашном Тесли који се поноси својом лажном „хрватском домовином“, Титом, партизанима итд.

Хрвати и комунисти су стално инсистирали на томе да је Тесла, због сиромаштва и због тога што „ми“ нисмо могли ништа да му „понудимо“, отишао у Америку гдје је остварио своје снове као Американац и Хрват.

У питању су чисте лажи, као што је и лаж да је Милунка Савић у сиромаштву била чистачица и заборављена или да је војвода Живојин Мишић писао писмо краљу Александру о Хрватима итд.

Никола Тесла је рођен у кући свештеника Милутина Тесле и растао је у свештеничкој фамилији и са очеве и са мајчине стране. Ту је било и официра и предузетника и Тесла је изданак, и по очевој и по мајчиној линији, једне од најимућнијих и најугледнијих српских породица у аустријској Војној Крајини. И као такви, Тесле су одувијек живјели у релативном луксузу и били у стању да школују своју дјецу у најбољим школама.

Млади Никола Тесла је тако, током школовања у Политехничкој школи у Грацу, чак и упао у проблем са коцком, јер је трошио паре које је од добијао од породице.

Тесла је послије тога ишао од Марибора до Прага, да би га на крају његов ујак, који је био аустријски пуковник, запослио у Будимпешти преко својих веза, пошто је Тесла био избачен са факултета и привођен због коцке. Ту Тесла добија прилику да први пут експериментише са Едисоновом опремом. Касније га ујак и склања од аустријске војске, плаћа му да пређе са послом у Париз Едисон, а затим у Едисонову лабораторију у Њујорк код већ тада чувеног Томаса Едисона. На сваком од тих послова, Тесла је имао огромна примања.

У Њујорку већ почиње да се прави мит о Тесли. Он увијек живи на највишој нози, дружи се са елитом Њујорка и Америке, оснива фирму, добија милионске послове и медијску пажњу какву данас уживају најпознатији људи у Америци. Теслу су спонзорисали највећи богаташи свијета у том тренутку попут Џеј Пи Моргана, Џорџа Вестингхауса итд.

Тесла је све то вријеме живио само у најскупљим хотелима, хранио се у најскупљим ресторанима, путовао, држао предавања, оснивао најмодерније и најскупље лабораторије за своје пројекте итд.

Никола Тесла никада није живио у сиромаштву, имао је до краја испуњен живот, био је знан, поштован и цијењен до краја живота. Као такав је и долазио и у Београд и са поносом истицао да је он Србин, што је „највећа могућа“ титула и да је она „виша од краљевске“, како је сам писао у својој серији аутобиографских прича под насловом „Моји проналасци“.

Тесла је и данас једно од најпознатијих имена на свијету и његова популарност поприма вртоглаве размјере. Он постаје свима узор, најбољи бренд електричних аутомобила, који је изузетно популаран, носи његово име, о њему се свакодневно говори на сваком ћошку наше планете.

Једино су Хрвати и комунисти од Тесле правили напуштеног, сиромашног, разочараног, превареног занесењака кога нико не разумије и кога су Срби заборавили и кога су се одрекли.

Чак и под старе дане, Тесла је живио и умро у тада најскупљем њујоршком хотелу „Њујоркер“, а прије тога је деценијама живио у најпознатијем хотелу на свијету „Валдорф-Асторија“ у Њујорку.

Никола Тесла је, захваљујући нашем амбасадору у Вашингтону Константину Фотићу, живио живот потпуно лишен свих финансијских проблема, јер је од своје државе и свог народа добијао врло пристојан мјесечни приход. У вријеме највеће свјетске економске кризе 30-их, година прошлог вијека, Тесла је добијао мјесечну пензију од владе Краљевине Југославије и то у вријеме када је златни динар био јачи од долара. Највиша примања имао је од 1936. године па све до своје смрти на Божић 1943. године.

Чак и за вријеме Другог светског рата, наша влада у избјеглиштву је Тесли редовно уплаћивала његове приходе. Влада је такође поставила његовог сестрића Саву Косановића за генералног конзула у Њујорку, како би пазио на остарјелог ујака и касније пренио његову заоставштину у Београд. Тих ратних дана, Тесла је имао и плаћену његу од стране српске владе.