Лик и дјело Николе Тесле, великог српског научника, интригирају свијет и послије скоро осам деценија од његове смрти. О дјелу се зна готово све. О лику пак, тј. о његовом приватном животу, још се нагађа. Тако се и даље спекулише зашто се Тесла није женио, да ли је био асексуалан, шта је мислио о женама…

Теслин љубавни троугао

Велики допринос у склапању неких коцкица несумњиво даје књига  – „Моја љубав Никола Тесла“ Ане Атанасковић. Ова списатељица кроз причу о Кетрин Макмахон Џонсон, која је била супруга Теслиног најбољег пријатеља у Америци, открива многе црте научникове личности.

Платонска љубав

Кетрин Макмахон Џонсон била је жена која је вољела Теслу. Била је то, ипак, само платонска љубав. Међутим, њени дневнички записи, објављени у овој књизи, на потпуно другачији начин освјетљавају приватни живот Николе Тесле. Упознали су се у освит његове велике научне славе, био је радо виђен гост у дому Џонсонових…

– Волим да кажем да је Кетрин била – и остала – женски дио Теслине душе. Многи њихови заједнички познаници су чак и говорили да једино она може да му приђе на женски, емотиван начин. Званично, она је била супруга једног од његових најбољих пријатеља, пјесника, уредника и дипломате Роберта Андервуда Џонсона. Њихов дом је био отворен за многе умјетнике, научнике и политичаре, а са Теслом су имали посебан пријатељско-породични однос. Дакле, била му је пријатељица и подршка, али и жена која је била заљубљена у њега, што је он и знао. Држао се на дистанци, али ју је разумио, као и она њега. Порекло њене породице води из Ирске, те је наслиједила страствен, отворен и директан карактер. Дружила се са елитом и трудила се да њен дом буде стјециште људи који стварају историју. Наклоност коју је имала према Тесли доводила ју је у разне ситуације и промјене расположења, али је опстајала и гајила је, знајући да је љубав коју има у себи бескрајна и вјечна – прича Ана Атанасковић за Курир.

Опседнутост

Кетрин Макмахон Џонсон је можда, каже она, у неким тренуцима чак била и опсједнута Теслом.

– Но, радије волим да кажем да га је исконски и искрено вољела, на крају схвативши да је и пријатељство и могућност да му пружи топли дом током божићних вечери била њена улога која ће јој, према мом осећају, донијети могућност да са њим буде у вјечности – додаје Ана Атанасковић.

Осим дневничких биљешки, свјетло на однос Тесле и Кетрин Макмахон Џонсон бацају и њена писма, која крију понекад прикривену, а понекад отворену страст.

– Писала му је једном чак и у поноћ, пославши гласника. Он се на то шалио. Разумео је њену љубав у потпуности. Понекад је писала о свом искреном дивљењу, па се онда љутила јер је суров и не долази. Прешла је све могуће емоције у својој платонској љубави према том човјеку – каже наша саговорница.

На питање шта јој је, радећи на књизи, остало најупечатљивије када је ријеч о овом својеврсном троуглу – брачни пар Џонсон и Тесла – Ана Атанасковић одговара:

– У праву сте када кажете да је ово троугао. Веома чудан, рекла бих, јер је и Роберт био фасциниран Теслом. Најупечатљивији детаљ ми је порука коју је Кетрин на самрти рекла свом супругу – да се брине о Тесли!

Њежан, а не асексуалан

О Тесли се зна да је водио углавном усамљенички живот, али постоје и тврдње да је заправо био асексуалан… Ана Атанасковић каже да би смјела да тврди да је он, у ствари, био њежан, емотиван и пажљив човјек.

– Апсолутно. Прије свега је био џентлмен, знао је и да се нашали, да разуме и да осјети друге људе – каже она и додаје:

– А не бих рекла да је био асексуалан, нарочито не у младости. Сјетите се само периода Будимпеште и Марибора, тада никако није живио повучено и самотњачки. Тачно је да се није женио и да је, ступивши на научну сцену на велика врата, одлучио да своју енергију посвети само науци. Али он није одбацивао жене као пријатељице – Сара Бернар, Маргарита Мерингтон, Ен Морган, Милка Трнина и, на крају крајева, Кетрин Џонсон. Имао је високо мишљење о већини жена. Он је само одлучио да се сасвим посвети науци и то је потез човјека који је у себи спајао науку и духовност. Допадао се многим женама, буквално су га јуриле неке богаташице, а једна дама, астролошкиња, му је чак сваког дана слала писма, више и од саме Кетрин Џонсон. Могу направити паралелу са вином – у једном тренутку је одлучио да га више не пије, чак га је и наручивао, али се суздржавао и никада га више није пио. Но, то не значи да га није волио и да није у њему уживао раније.

Нервни слом

Атанасковићева каже да је током рада на књизи „Моја љубав Никола Тесла“ продубила свој осјећај да је Тесла био прави чаробњак.

– Од Будимпеште, гдје је испод бљеска сунчеве свјетлости видио рјешење за обртно магнетно поље, па све до краја живота, он је стварао кроз визију, духовним способностима и повезаношћу са вишим сферама. Та чињеница ми је користила и да објасним љубав коју је Кетрин имала према њему. Није ми драго што је морао да преживи нервни слом, али нисам раније знала до најситнијих детаља како се то одвијало и које је посљедице оставило по њега. Такође, у процесу истраживања упознала сам неке људе који су ми преносили своје увиде, који су се слагали са мојим сазнањима да Тесла није био само самотњак у другом дијелу свог живота него и тражени научник, „селебрити“ и кицош с Пете авеније, као и особа из високог друштва у првом дјелу – закључује она.

Брачни пар Џонсон имао је важну улогу у Теслином животу.

– Имали су више улога и све су биле значајне. Били су његови пријатељи, пружали су му једини прави дом који је осјетио (живио је у хотелима), писао је чланке за часопис који је Роберт уређивао (Век), преводио је дјела Јована Јовановића Змаја, а дао им је и надимке из једне његове песме. Џонсонови су били његова породица, а понекад и су му позајмљивали новац када га није имао – открива Ана Атанасковић.