Народ у источној Србији побунио се кад му је затражено да преда оружје. Овај покрет угушен је у крви.

На изборима за Народну скупштину радикали Николе Пашића 7. септембра 1883. године убједљиво су побиједили. Али краљ Милан није хтио да им повјери формирање владе, већ је мандат дао Николи Христићу, који је важио за човјека гвоздене руке. Христић је изашао пред посланике, из једног џепа извадио говор којим је отворио засједање, а затим из другог папир са којег је прочитао да је Скупштина распуштена.

Изборна воља

Незадовољство у народу оваквим кршењем изборне воље било је огромно. А онда је услиједила несрећна Миланова иницијатива да се од народа покупе пушке. Сваки одрастао мушкарац, наиме, од државе је добијао оружје да га чува код куће и, кад затреба, понесе у рат. Уплашен од нараслог народног незадовољства, посебно у Тимочкој Крајини, Милан је издао наредбу о враћању тог оружја у магацине. За њено спровођење задужио је редовну војску и сејмене, озлоглашену коњичку жандармерију.

Свједок ових збивања, учитељ Тихомир Маринковић, објавио је у Политици 1927. своја сјећања на те бурне дане.

„Комисија за разоружање радила је прво у Бољевцу, па је призивала једног по једног и тражила да положи оружје. Људи су изјављивали да не дају пушке. Овај отпор комисија је протумачила да је по наговору нас, Бољевчана, па је одлучила да иде из села у село, да разоружава. Кад је видjела да овако народ не даје оружје, одлучила је да изабере једно, најпопуларније село, па да у њега доведе војску, па помоћу војске силом да га разоружа, а друга села, кад то чују, лако ће се разоружати.

Изабрала је Криви Вир. И у њега довела је ескадрон коњице, па пошто је видjела да ће доћи до борбе, свакако не уздајући се у војску, довела је и једно одjељење ужасно омрзнутих сејмена. Долазак сејмена озлоједио је Кривовирце. Докле је комисија тражила од народа оружје, он је од ње тражио одлазак сејмена из села. Комисија се повукла и затворила у кавану, а сељаци су претили да ће навући сено, па запалити и кавану и сејмене. О томе извjештени су поп Маринко и бољевачки радикали. Они су одлучили да поп Маринко са сељацима из Лукова и Јабланице сиђе у Криви Вир, побије сејмене и официре, а војску разоружа. Али приjе него је поп Маринко кренуо из Бољевца, Луково и Јабланица били су се и без њега сјурили у Криви Вир, и пред њиховом навалом, војска и сејмени морали су избећи.

Тако је почела Тимочка буна“.

Куршум у главу

Милан је послао генерала Тихомиља Николића да угуши буну. Војска под његовом командом на народ је кренула топовима и далекометним пушкама, пред којима су побуњеници са својим „једнометкама“ били немоћни. Операција је трајала само пет дана – од 26. октобра до 1. новембра, кад је војска ушла у Књажевац и Алексинац, подсјећа Курир.

Побуњеници, ухваћени са оружјем, убијани су на лицу мјеста тако што би им џелати прво пуцали у ноге, па у руке и у труп и најзад би их убијали куршумом у главу!

Радикалски прваци изведени су пред преки суд. Стрељан је 21 радикал из побуњених села, а 734 људи кажњено је робијом и затвором. Од чланова главног одбора Радикалне странке Никола Пашић, Пера Тодоровић и Раша Милошевић осуђени су на смрт, а казна им је краљевом вољом доцније замијењена десетогодишњом робијом. Посљедња двојица су прије тога неколико пута извођени из ћелија на лажно стрељање, па је Тодоровић у затвору сасвим осједио…