Тито и Јованка присуствовали чувеној забави.

Осам година прије него што ће бити свргнут, у огромним шаторима обложеним мермером и уз бескрајни шведски сто, Реза Пахлави је – прослављајући 2500 година Персијског царства, у Персеполису приредио велелепну забаву и потрошио новац довољан за потребе једногодишње социјалне помоћи намјењене Иранцима са приходима испод границе сиромаштва.

Крајем 1960-тих, у Ирану су избијали протести против његове владавине која је на Западу била позната по либералном одјевању и праву гласа за жене, али не и по екстремном трошењу државног новца, суровој тајној полицији и по корупцији – стварима на које је Запад зарад експолатације иранске нафте свјесно затварао очи.

Из овог разлога, његова бјелосвјетска журка била и један од почетака његовог краја и разлог због чега је 1979. године – након прогона шаха у изгнанство, Хомеини је прилично лако преузео власт и отишавши у другу крајност, све окренуо наглавачке.

Тродневна „највећа и најскупља журка на свијету“ трајала је од 12. до 14. октобра 1971, на мјесту чувених архелошких налазишта Персеполиса и Пасаргада (међусобно удаљених око 70 км), и коштала државу Иран 650.000 УС$.

Због прославе, прилаз до налазишта био је украшен са 47 километра свиле коју је чувало 60.000 чланова гарде, гдје је у 250 непробојних лимузина на прославу стигло 69 краљева и царева, свјетских државника, црквених поглавара, чак индијанских поглавица. За вријеме прославе, ради безбједности високих званица, три пуна дана границе Ирана биле су потпуно затворене, као и државни универзитети на којима су хапшени и затварани студенти за које се знало да су противници шаховог режима, а у шаховом окружењу боравило је 10.000 припадника тајне полиције.

У средишњем дијелу кампа био је постављен големи шатор гдје су одржане двије свечане вечере за све званице, а нешто даље и мањи шатор гдје су дежурали љекари и медицинске сестре. Прославу је опслуживало 6000 слуга и личних послужитеља одјевених у костиме античке Персије. По избору шаха, један од три могућа наратора документарног филма о прослави који је снимљен, био је и Орсон Њеллес. Занимљиво је да је светковини присуствовао и маршал Јосип Броз Тито са супругом Јованком.

Осамнаест тона хране за званице, данима је авионима стизало из Француске на аеродром у Ширазу – граду најближем Персеполису, већ припремљено или полу-припремљено у најчувенијем ресторану Маџим’с, у Паризу; 180 најбољих кувара и конобара из Швајцарске, Италије, Њемачке и Француске, авионима је довежено из Европе како би справљало и служило храну највећим свјетским државницима и краљевима (остало је забиљежно да многи од њих никада прије нису летјели авионом и били су уплашени због дугог лета до Шираза или Техерана);

Укупно 2.500 боца шампањца, 12.000 боца вискија и 25.000 боца вина, испијено је током три дана прославе и поједено, на пример 360.000 јаја; Данима, теретни авиони преносили су огромне комаде леда за хлађење пића и избацивали их на тло полу-пустиње у близини Песеполиса; 40 камиона и велики број авиона, данима су допремали специјалне француске шаторе од платна (којим су додавани унутрашњи зидови од мермера), како би се поред археолошког налазишта подигло „Краљевско шаторско насеље“ гдје су током три дана боравиле званице.

Сваки шатор био је опремљен собом са креветима, посебном кухињом и купатилом, али и сточићем са столицама испред шатора гдје су предсједници и краљеви са супругама сејдели и испијали поподневну кафу или чај, међусобно се поздрављајући са „сусједима“, у шаторима до њихових. У средишњем дијелу кампа био је постављен огромни шатор гдје су одржане двије свечане вечере за све званице, а нешто даље и мањи шатор гдје су дежурали доктори и медицинске сестре. Прославу је опслуживало 6000 слуга и личних послужитеља одевених у костиме античке Персије. По избору шаха, један од три могућа наратора документарног филма о прослави који је снимљен, био је и Орсон Велс.

Прије подизања „Краљевског шаторског насеља“, из Персеполиса су уклоњена и уредно пописана легла отровних змија и шкорпиона – становника иранске пустиње, како би након завршетка били враћени; У пустињи, у оквиру налазишта засађено је 15.000 младица дрвећа које су редовно заливане. Из Шпаније је довежено 50.000 врабаца, који су на несрећу након неколико дана већином угинули не успјевши да се прилагоде пустињској клими; Подигнути су и голф терени;

Краљице неколико европских земаља, кренуле су у Иран да виде најчувеније драгуље на свету шахове супруге Фаре Дибе (Коох-и-Ноор – на персијском: „Планина свјетлости“), који се данас налазе у музеју, у сутерену Националне банке Ирана, у Техерану. За вријеме шаховог свечаног говора поред маузолеја Кира Великог у Пасаргаду, у моменту док је говорио о бесмртности краља Кира Великог – првог владара највећег интернационалног царства на свијету, са обе стране маузолеја одједном се у исто вријеме створио ковитлац који је подигао пјесак у облику пијавице, и навео госта да помислиле да је и то дио сценографије и специјалних ефеката!