Иако се мисли да је ово народна пјесма, истина је другачија.

Дуго се сматрало да је позната пјесма „Димитрије, сине Митре“ народна пјесма. Међутим, скоро смо сазнали да није. Аутор пјесме је Стана Аврамовић Караминга из Врања. Стана је била јако угледна врањанска пјевачица и узор многим касније познатим пјевачима.

Стана је умрла 1969. године и на сахрани су по њеној жељи свирали ову њену пјесму. Она ју је цијели живот мало мијењала и било је пар верзија пјесме. Пред саму смрт је рекла пријатељима „Све несам рекла, све и неје за пјесму…“ и испричала како је пјесма настала.

Пјесма је инспирисана причом о Димитрију који је био њен брат од тетке и Стани по којој је она касније добила име. Карамингин отац Тома је био ујак Димитрију. За причу је сазнала од мајке која јој ју је тек на самрти испричала.

Димитрије је оженио Стану за коју се прича да је била најљепша дјевојка од Врања до Ниша. Много су се вољели, али нису могли да имају дјеце. Како су године пролазиле полако је породица почела да зановјета, па би рецимо када би кренули у цркву недјељом свекрва Боса говорила „‘Ајде сине, ‘ајде па и дијете доведи“.

Временом је и Димитрије почео да пребацује жени „Бадава, Стано, твоја љепота, кад ниси родила мушко или женско. Сви се куну у дјецу, а ја у тебе!“

Од несреће која ју је изједала Стана ријеши да себи одузме живот и објеси се. Међутим, за то сазна ујак Тома и покуша да јој помогне тако што је посаветује да тајно затрудни са другим човјеком како би породица поново била сретна.

Тако и буде, Стана затрудне у четрдесетој години са другим човјеком. Полако се враћала срећа у породицу, сви су је пазили и чували од посла да би изнијела трудноћу. Међутим, порођај је био тежак и Стана умре на порођају. Дијете је преживело…

Седам дана касније ујка Тома ријеши да каже истину Димитрију:

„Прије него што одемо на Станин гроб, морам нешто да ти кажем. Изједосмо Стану, прво твоја мајка, па ти и онда ја“.

Димитрије је био збуњен.

„Тако је. Твоја мајка, што је кињила. Ти што си неродан, а ја што сам је савјетовао с кога да иде. Да знаш, дијете није твоје.“

Димитрије би чврст, па одговори ујаку „Ако, ујко. Нема везе. Ми смо хтјели дијете да усвојимо, а ово је бар моја Стана родила.“

Сутрадан, на гробу, пред рођацима док су Стани давали прву суботу, Димитрије ријече: „Овде, поред моје Стане да ме покопате…“ и прије него што је ико могао да га спријечи, извади пиштољ и убије се, наводи портал Опанак.

Три дана након смрти Стане и Димитрија, од туге умре и његова мајка Боса, мало касније и Тома.

Тако је Стана Караминга изгубила оца. За сјећање саставила је кратку али као планина велику пјесму о својој тетки и њеном сину Димитрију. До своје осме деценије је крила позадину пјесме јер говори о злој судбини породице и о самоубиству.