Kосовски бој неоспорно је одредио судбину Србије и народа, али о његовом исходу вијековима се већ „ломе копља“.

Косовска битка

Већина домаћих историчара данас се слаже да је битку најисправније посматрати као „неријешену“, чак и као српску побједу, док је дугорочно предност остала на страни Османлија. Ипак, турски историчари много ријеђе се укључују у ове расправе.
Вијест да Турска зове српске стручњаке и историчаре да посјете Истанбул и у њиховим архивама потраже записе о догађајима из заједничке историје два народа с времена на вријеме одјекне Србијом само да би убрзо утихнула.

Већина домаћих историчара слаже се да би било невјероватно интересантно и корисно потражити турске записе о догађајима из средњовјековне Србије, а предњачи, разумљиво, интересовање за исход Kосовског боја, наводи Курир.
Турски историчари ријетко су се изјашњавали о исходу Kосовског боја. Њихови записи који су данас доступни јавности углавном наводе у најмању руку неријешен исход, а неки и отворено говоре о српској побједи. Ипак, међу савременим турским историчарима има и оних који читаву битку посматрају на другачији начин.
На годишњем обиљежавању сјећања на погибију султана Мурата у Kосовској бици у склопу коплекса Муратово турбе у селу Мазгит, крај Приштине, прије неколико година, професор Јусуф Огузоглу, стручњак за османску историју и професор историје на Универзитету Улудаг у Бурси, о Kосовској бици говорио је као о великој турској побједи!
– Kасније и српски извори признају овај пораз. На почетку, јуначка смрт султана Мурата створила је атмосферу побједе, међутим, аутентични историјски документи показују да је турска држава остварила велику предност – истакао је том приликом Огузоглу.
И друга тумачења боја су спорна. По ријечима професора Огузоглуа, иницијатор битке је био српски кнез Лазар! Он је окупирао руднике злата и сребра на Kосову дајући их на коришћење саксонским трговцима. Главни циљ био му је – да Србију поново начини царевином!
Турски професор даље тврди да је у те сврхе Лазар почео да троши велике суме новца како би проширио свој утицај у региону, истовремено стварајући савез са Бугарима, Грцима, али и са Мађарима и Чесима како би напао Османско царство. Увидевши ту опасност, тврди Огузоглуа, султан Мурат је започео борбу против српске експанзије.