На данашњи дан прије 28 година диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске масакрирала је седам српских цивила, старих људи, у селу Мирловић Поље, код Дрниша.

Злочин у Хрватској

Иако се овај догађај одиграо пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочин над Србима почињен у Мирловић Пољу, саопштено је из Документационо-информативног центра „Веритас“.

На основу информација до којих је „Веритас“ дошао, напад на Мирловић Поље извела је Девета бојна „Рафаел витез Бобан“, јединица ХОС-а која је добила име по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата.

Та бојна је у то вријеме била у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша.

У саопштењу „Веритас“ подсјећа да је то иста особа која годинама на државној прослави војно-полицијске акције „Олуја“ у Книну, без икаквих посљедица, маршира са својим црнокошуљашима, са усташким амблемима на униформама, узвикујући усташки поздрав „За дом спремни!“.

У новембру 2011. године „Веритас“ је сву расположиву документацију у вези са овим злочином, на ​захтјев Тужилаштва Србије за ратне злочине, доставио тој правосудној институцији, која је, након спроведеног преткривичног поступка, предмет уступила хрватском тужилаштву, пред којим се још води истрага против НН лица.

Управо због неефикасности истраге пред хрватским правосуђем, породице убијених Мирловчана, правду траже по основу другог члана Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

„Веритас“ подсјећа да је у Мирловић Пољу 1991. године живјело 188 Срба, док овог септембра тамо нема ниједног Србина.

У „Веритасовом“ саопштењу се напомиње да је 6. септембра 1993. године, ујутро око 6.30 часова у Мирловић Поље, које се налазило под контролом власти Републике Српске Крајине, упала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске и измасакрирала седам српских цивила.

Село је било мјешовитог хрватско-српског националног састава, али је већина становништва, управо због близине фронта, раније напустила куће, тако да се у вријеме овог догађаја у њему налазило нешто српских цивила, који су, охрабрени присуством Унпрофора, остали да чувају куће и стоку.

Марија Трзин /65/, Илијина кћерка, и њена комшиница Љубица Трзин /55/, Стеванова кћерка, тога јутра извеле су овце на испашу да би се, када су почеле падати гранате по селу, склониле у подрум једне куће.

Чувши куцање на подрумским вратима, кренуле су да провјере ко је, а чим су се отворила врата, један хрватски војник је у подрум убацио бомбу, која је на лицу мјеста усмртила ЛЈубицу, а Марију тешко ранила.

Тек увече Марију је покупила група српских војника и одвезла у книнску болницу и тако јој спасила живот.

Сутрадан је у село дошла цивилна заштита Републике Српске Крајине у пратњи припадника Цивилне полиције УН ради асанације терена.

Поред тијела Љубице Трзин пронашли су и тијела осталих шест цивила.

На згаришту нихових кућа пронашли су запаљена тијела Милана Бибића /67/ и његове супруге Василије /67/, те тијело Љубице Трзин /56/, Петрове кћерке, које је још догорјевало, док су тијела Боже Бибића /86/, његове супруге Божице /81/ и Марте Шарац /86/ пронашли код сеоске локве.

Убијена Марта Шарац је рођена сестра рањене Марије Трзин, којој је и муж Илија /69/ погинуо у фебруару исте године у родном селу од испаљене гранате са хрватских положаја.

Истог дана сва тијела су и покопана на мјесном гробљу без обдукције. Десетак дана касније, према налогу истражног судије Окружног суда у Книну, у присуству војних посматрача УН и војног љекара британског батаљона у саставу снага УН, извршена је ексхумација.

Потом је извршен и судскомедицински преглед тијела од судског вјештака из Бањалуке Жељка Карана, који је сачинио комплетан вјештачки налаз у који су имали увид и представници Унпрофора.