Нема тих ријечи које могу описати сав ужас злочина које су звјерске хорде Насера Орића починиле на Божић 1993. године у српском селу Кравица, гдје је мучки уморено 49 људи, од дјеце до стараца.

Злочини у Кравици

Насер Орић, подсјетимо, ослобођен је у Хагу (да ли то некога чуди?), а прича о Кравици доспјела је изнова у жижу пошто је недавно објављен снимак свједочења муслиманке Фадиле Мујић из Сребренице, која је у камеру причала о звјерствима Насера Орића и његових људи којима је лично присуствовала.

Чувени доктор патолог, касније и министар одбране, Зоран Станковић (преминуо прошле године од короне) радио је обдукције жртава Орићевих монструма.

– Он је рекао да су прве српске жртве, обрађене 1992., биле на Каменици, на локацији Глођанска брда, гдје су пронађене гробнице са око 60 тијела на граници са муслиманским рововима. Станковић је рекао да је у Кравици пронађен убијени Ристо Поповић, рођен 1920., чији је син Костадин заробљен и одведен у Сребреницу и погубљен.

– Када сам био у Сребреници 1995, пронашли смо Костадинове посмртне остатке. Њему је разбијена лобања с горње стране и на цедуљици која је била убачена у врећу с њим писало је да је умро природном смрћу. А били су му сломљени лопатична кост и ребра – истакао је Станковић.

Како је навео патолог, пронађено је једно или два тијела која су била пресјечена у предјелу бутних костију, односно „највјероватније тестером су пресјечене ноге и изнад карличног појаса пресјечен труп, који је потом био угљенисан“.

– Кости су биле сјечене равно, како у прједелу доњих екстремитета тако у предјелу груди и кичме, што указује на тестеру. Ухваћени муслимани су дали изјаве и признања полицији у Зворнику да су пекли тзв. босанско јагње. То подразумијева да се ти одсјечени дијелови ставе у трбух и онда се заједно пеку и окрећу на ражњу – појаснио је Станковић.

Како кажу људи са сребреничког подручја, Кравица и више заселака око ње били су од почетка сукоба у БиХ нападани свакодневно. Циљ је, према многим анализама (најшира је дата у извјештају Грајфове комисије), био да се општина Сребреница потпуно очисти од српског становништва.

Најмучкији напад на Кравице је био синхронизован и подмукло организован на православни Божић 7. јануара 1993. Жртве масакра, осим припадника сеоске страже, били су и дјеца и старци. Најмлађа жртва, како је испричао патолог Зоран Станковић, био је четворогодишњи Владимир Гајић. Страдао је и Новица Богичевић (14).

Најстарија жртва била је непокретна старица Мара Божић (89), коју су злостављали, па живу запалили. У својој кући су мучени, па запаљени и Негосав (80) и његова непокретна супруга Крстина Ерић (81). Старица Љубица Обачкић (75) убијена је док се враћала с јутарње литургије у сеоској цркви.

На бетону смо спавали и вршили нужду

Бранећи наша села, ми смо успјели да обезбједимо да наше жене и дјеца побјегну од сигурне смрти, испричао је Драган Николић, један од преживјелих, објаснивши да је тако отворен уски и једва проходан коридор којим су Срби бјежали из муслиманског окружења на другу страну Дрине.

– Муслиманске јединице под командом Насера Орића планирале су да окруже цијелу кравичку регију и побију и спале све што је српско – казао је Николић.

Његов комшија Ратко Николић није успио да се извуче из окружења и дође до Дрине, него су га Орићеви крвници заробили и злостављали, али је чудом преживио иако је у сребреничком затвору смршао 40 килограма.

– Стрпали су ме у комби и током пута су ме прво неколико пута ошамарили, а онда наставили да малтретирају. Насер, Зулфо и њих још 14 били су у комбију. Поломили су ми ребра, ранили ме у ногу, клали су ме ножем по врату и засјецали уво. У затвору су нас мучили глађу. Јели смо нешто мало једном дневно. Били смо по тројица у бетонској ћелији и на том бетону смо спавали и вршили нужду – испричао је Николић.

– Непокретну Танкосаву Стевановић (55) муслимански војници заробили су и злостављали, па окрутно убили хладним оружјем, имала је најмање 15 убодних рана. У својој кући је злостављана и Невенка Ђукановић (45), којој су Орићеви војници одсјекли главу. Тијело Радмиле Лукић нађено је са више убодних и прострелних рана у дворишту, а међу жртвама су били и Владимир Стојановић (78), Драго Лазић (80), Васо Николић (75), Ристо Поповић (73), Мило Јокић (66), Бошко Ђукановић (65), Васо Николић (65) – побројао је Станковић.

Побијено је 49 цивила, а рањено 82, док је током цијелог рата Кравица изгубила 158 мјештана. Спаљено је скоро 700 кућа и помоћних објеката, Црква Светих апостола Петра и Павла је сравњена са земљом, гробља су уништена, гробови прекопани.

Чињенице о Кравици

– Чисто српско село у општини Братунац

– Популација 1992. – Срба 353, осталих четворо

– Под истим називом је познато и подручје које сачињава више српских села и заселака: Брана Бачићи (Срба 263), Бањевићи (Срба 38), Мратинци (Срба 218, муслимана 70), Поповићи, Липеновићи (Срба 235, Југословена 3), Побрђе (Срба 196, муслимана 50), Кајићи и Оправдићи (Срба 434)

– На простору од 64 квадратна километра мјесне заједнице Кравица муслимани су током 1992. и почетком 1993. разорили сва села и засеоке, укупно 30, у којима је срушено свих 688 стамбених и 27 других објеката

Свједочење Фадиле Мујић може довести до пресуда

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, рекао је за Српски телеграф да сада, након свједочења Фадиле Мујић, постоје реалне шансе да се одговорни за злочин у Кравици коначно казне.

– Својим свједочењем Мујићева је објаснила једну веома важну ствар. То је да су Бошњаци у свакој кући имали барем по једног војно способног мушкарца, да су се они организовали, да је на челу те групе био Насер Орић и да је он био тај који их је предводио у злочиначкој акцији у којој су људи убијани, рањавани, заробљавани, гдје су српске куће опљачкане и попаљене.

Дакле, у њеном свједочењу налазе се сви елементи злочина против човјечности. Тужилаштво БиХ може да испита то што је она рекла – које су то куће имале војно способне мушкарце. Та лица могу да буду ухапшена и осуђена, баш као и Орић, који их је предводио – казао је Којић.