Свакако најмоћнији човјек у Србији послије владара који су се смјењивали током прве половине 19. вијека био је Тома Вучић Перишић. Рођен је 1788. године, а пред Први српски устанак кратко вријеме похађао је школу. Никада није научио да пише, само је знао је да чита штампана слова и као државник је био претплаћен на разне листове, али је у јавности крио да зна да чита „да му не би шкодило код народа“.

Његов политички успон почео је 1814. ступањем у службу Милоша Обреновића. Чврстом руком је управљао Гружом и сурово гушио буне које су ницале против Милошеве самовоље.

У немилости

Свој положај користио је за богаћење, тврдећи да тргује у Милошево име, због чега га је књаз кажњавао. Кад је 1837. године коначно пао у Милошеву немилост, прешао је на страну опозиције, која је тражила да се кнежева власт ограничи Уставом.

Пола године пошто му је власт ограничена, Милош Обреновић се 1. јуна 1839. године одрекао кнежевског достојанства, а два дана потом напустио је Србију. На пријестолу га је формално наслиједио његов тешко болесни син Милан, за кога један извјештај каже да је „мало утекао од идиота“, али је стварну власт обављало Намесништво, које су чинили Јеврем Обреновић, Тома Вучић и Аврам Петронијевић. Кнез Милан је умро послије непуне четири седнице, па је ред да влада дошао на Милошевог млађег сина Михаила.

До сукоба је дошло кад је султан Вучића и Петронијевића именовао за Михаилове туторе. Присталице Обреновића, уз подршку владара, тада су изазвали немире како би „младог кнеза спасли из туторских канџи“, па су Вучић, Петронијевић и доста њихових присталица морали да напусте своје положаје, а затим и да бјеже из Србије у Турску. Вратили су се 31. августа 1842. године преко Смедерева, захваљујући залагању султана, и одмах подигли буну.

Артиљерија

Истог дана кнез Михаило је Вучића прогласио одметником и уцијенио његову главу на велику суму новца. У Смедерево је послао чету војске, али су они успут сазнали да је буна много већа него што се мислили, па су се око поноћи вратили у Београд.

Михаило, његов стриц Јеврем и мајка Љубица тада су одлучили да сви заједно, на челу београдског гарнизона од 500 војника, одмах у зору 1. септембра пођу у Крагујевац, гдје се налазила артиљерија. Напредовали су споро, јер су сачекивали да им са разних страна приступи појачање и јер су успут кажњавали Вучићеве присталице. Њихове одсјечене главе, по кнежевом наређењу, истицане су на моткама дуж пута.

Свјестан да ће побједити онај ко преузме топове стационарене у Крагујевцу, Вучић је пожурио из Смедерева. У Крагујевац је стигао 3. септембра и војска му је одмах предала артиљерију и муницију. Тада је уз себе имао 5.000 наоружаних људи. Дан касније стигао је и Михаило са 15.000 војника.

Окршај на Метином брду

До окршаја је дошло на Метином брду. Прве испаљене гранате, иако преко глава војника, унијеле су панику у Михаилове редове, па је он морао да се повуче. Са прикупљеним остацима војске, Михаило је 5. и 6. септембра покушао да се супротстави Вучићу, али је оба пута артиљерија имала одлучујућу улогу.

Увече 6. септембра кнез Михаило прешао је у Земун, а Вучић је 7. септембра формирао привремену владу, која је 14. септембра 1842. године на пријесто довела Карађорђевог сина Александра.

Сурова казна

Сахрана без одјела

Кад се Милош Обреновић 1859. вратио на власт, Вучић се затворио у своју кућу близу Калемегдана, гдје је имао толико оружја и муниције да се кнез бојао туда да прође. Ипак, успио је да Вучића на превару извуче из куће и онда га утамничи. Тома Вучић умро је у љето 1859. године, по свему судећи отрован. Сахрањен је на гробљу на Ташмајдану, без одјела, само у гаћама и кошуљи.