На село Бјеловац у општини Братунац, већински српско (238 Срба, 51 Муслиман), најжешћи напад догодио се 14. децембра 1992. године и том приликом претрпјело је огромне људске и материјалне губитке, пише у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.

аутора Миливоја Иванишевића

У тим нападима Муслимана убијени су Златан /Миленко/ Богичевић /1975/, Миодраг /Илија/ Цвијић /1972/, Слободан /Витомир/ Виторовић, Стево /Неђо/ Филиповић /1951/, Милисав /Илија/ Илић /1957/, Милун /Мићо/ Илић /1939/, Злата /Милош/ Јовановић /1911/, Раденка Јовановић /1974/, Вида /Радивоје/ Лукић /1933/, те Мирослав Маринчевић /1965/.

Међу убијенима су Радивоје /Илија/ Матић /1937/, Гордана /Радивоје/ Матић /1967/, Снежана /Радивоје/ Матић /1965/, Мирко /Петко/ Миладиновић /1971/, Чедо /Петко/ Миладиновић /1975/, Славко /Чедо/ Милутиновић /1963/, Слободан /Ратко/ Недељковић /1970/, Мирко /Крсто/ Петровић /1920/ и Мирко /Милан/ Петровић /1972/.

Убијени су и Митар /Остоја/ Савић /1954/, Радован /Сретен/ Танасић /1923/, Рајко /Жика/ Томић /1955/, Милорад /Живорад/ Тошић /1972/, те Зоран /Томислав/ Тришић /1968/.

Напад на село Бјеловац догодио се у исто вријеме када и напад на Лозницу, односно Лозничку Ријеку и Сикирић. То су сусједна села и нападачи су углавном исти.

Према свједочењу преживјелих, идентификовани су нападачи чија су имена наведена у Меморандуму.

СИКИРИЋ

Сикирић /општина Братунац/, село са занемарљивом муслиманском већином – 201 Срба и 241 Муслиман. Напад на села Лозница и Бјеловац 14. децембра 1992. године.

Жртве тог напада биле су: Живојин /Благоје/ Илић /1928/, Радојка /Коцта/ Илић /1935/, Десимир /Никодин/ Матић /1928/, Радован /Богосав/ Митровић /1948/, Срећко /Богосав/ Митровић /1946/, Миломир /Богољуб/ Недељковић /1940/, Љубисав /Обрад/ Недељковић /1925/, Ратко /Светислав/ Недељковић /1946/, Слободан /Миладин/ Петровић /1976/.

Убијени су и Душан /Раде/ Продановић /1931/, Обренија /Миладин/ Ранкић /1934/, Златан /Ранко/ Симић /1961/, Живадин /Светолик/ Симић /1946/, Радисав /Светолик/ Симић /1937/, Гроздана /Василије/ Симић /1931/, Драгиша /Бранко/ Стевановић /1966/, Раденко /Саво/ Стојановић /1973/, Миломир /Љубисав/ Танасић /1939/, Милан /Петар/ Танасић /1957/, Обренија /Обрад/ Тришић /1931/ и Новак /Срећко/ Вуксић /1931/.

Починиоци убистава, пљачке и паљења су углавном наведени у Мемарандуму. Они су напали и сусједна села Лозницу и Бјеловац.

Нико није осуђен за ова злодјела ни након што су прошле готово три деценије.

Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.

Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.