23/03/2022
У крвавим операцијама код овог града, који је ове, 2022. поприште сукоба, страдало је око 200.000 војника Црвене армије након што је 12. маја маршал Семјон Тимошенко почео са нападом на њемачку Шесту армију. Успјешнији су тада били нацисти, предвођени Фридрихом Паулусом, па је Хитлерова војска себи отворила пут за будуће операције у Стаљинграду, наводе Новости.
Харков је био поприште још једне битке, у фебруару 1943. године, када се поново сукобила војска Трећег рајха и Црвене армије. Сукоби су трајали готово мјесец дана и била је то и посљедња већа побједа Нијемаца у Другом свјетском рату.
Новине „Нова Хрватска“ из времена НДХ донијеле су у мају 1942. главни наслов „Битка код Харкова траје“, а на насловници је био и текст „Хрвати у борбама код Харкова, пред почетак велике навале на бољшевике“. Павелићеви легионари из 369. појачане пјешачке пуковније познате и као Хрватска легија, придружили су се Вермахту још у љето 1941. Јавило се тада чак 5.000 добровољаца, а НДХ је, упркос чињеници што никада није објавила рат СССР-у, слала војнике да ратују заједно са њемачком војском.
Усташки легионари први пут су у октобру 1941. упали у село Будинскаја. Овдје, али и по другим мјестима, пљачкали су, силовали, док су их Нијемци, због суровости, хвалили „за храброст“ код битке у Харкову.
26/03/2025
26/03/2025