Према процјенама Арчибалда Рајса, кроз логор у Маутхаузену од 1914. до 1918. прошло је око 30.000 Срба, а кроз онај у Ашаху 25.000. Нису депортовани само ратни заробљеници, јер се сматрало да је све мушко становништво између 18 и 50 година потенцијално опасно.

Ашах војно гробље

Линц, Маутхаузен – „Hier ruhen 1.149 Serbische soldaten aus dem welt kriege 1914–1918”. Невелики камен неправилног облика са натписом посјетиоца Савезничког гробља у Маутхаузену упућује да ту почива 1.149 српских војника из свјетског рата 1914–1918. године, један је од пет надгробних споменика на овом гробљу врло сличног облика и са готово истовјетним текстом. Разликују се само уклесане цифре: 1.662, 1.600, 1.149, 1.066. На другој страни гробља стотине камених крстова у низу од неколико редова. На сваком плочица и имена: Скјавини Пјетро, Капуцо Фортунато, Дегани Ђузепе, Салис Бенјамино… Имена и презимена италијанских војника страдалих у истом периоду и сахрањених овде, на гробљу у селу Рајфердорфу, у близини Маутхаузена, преко пута „Serbische soldaten”.

Уређено гробље, на којем Српска православна црква гради капелу, подсјећа да историја логора Маутхаузен није везана само за Други свјетски рат. Злогласни нацистички концентрациони логор саграђен је у непосредној близини старијег логора из времена Првог свјетског рата. Од њега данас није остало ништа, али се још увек полажу вијенци и цвијеће на вјечно почивалиште његових заточеника на Савезничком гробљу, гдје је, између осталих, сахрањено око 8.000 Срба и око 1.800 Италијана.

Међу тристотињак логора у Аустроугарској, онај у Маутхаузену, кроз којих је прошло око 40.000 заточеника, био је један од највећих. Имао је стотињак дрвених барака у којима страдају од промрзавања, глади, тифуса или дизентерије… По суровим условима живота, није много заостајао за каснијим нацистичким логором, који је подигнут 1938. године, а чија је стопа смртности била изнад 50 одсто. Тај старији Маутхаузен, оформљен је у септембру 1914. године. А већ наредног мјесеца исте године у њега је стигао први транспорт са више од хиљаду српских заробљеника. Одвођење Срба у аустријске логоре отпочело је непосредно послије Сарајевског атентата, на Видовдан 1914. године, каже историчар Милош Стојковић, члан Удружења концентрационог логора Маутхаузен из Србије.

„Било је депортација са територије Босне и Херцеговине, Славоније, Барање, Бачке, Баната, а махом цивили одвођени су у аустријске логоре и након повлачења војске и владе 1915. године преко Албаније. Било је ту ратних заробљеника, официра, али и они испод 18 година, који су кориштени као радна снага. Мушко становништво, између 18 и 50 година, сматрало се потенцијално опасним. Срби су били међу ријетким нацијама које су у аустроугарске логоре довођени и као војни и као цивилни заробљеници“, напомиње Стојковић.

Према подацима српског Удружења КЛ Маутхаузен, најмање десет Срба били су заробљеници овог злогласног логора и у Првом и у Другом свјетском рату.

Недалеко од Маутхаузена, у Ашаху, налази се још један од аустроугарских логора из времена Великог рата. Данас је тамо такође гробље на чијем је улазу камена табла са бројем страдалника који ту почивају. На њој је уклесано да међу 6.025 војника, ту почива и 5.362 Срба. Неколико једноставних надгробних споменика открива данашњим посјетиоцима имена неких од њих. Другови су подигли споменик Душану Тодорићу, ђаку, нареднику, а одмах иза, читамо имена Братислава Славковића (Serb. Leutenant), Светозара Протића (из Каменице), Милована Јеремића. Према процjенама Арчибалда Рајса, кроз логор у Маутхаузену прошло је око 30.000 Срба, а кроз онај у Ашаху 25.000. Савезничко гробље недалеко од Маутхаузена у својој свечаној тишини чува историју оба свjетска рата. Овдjе је сахрањено и око 2.000 заточеника нацистичког логора.

„И у Првом и у Другом свjетском рату, Маутхаузен је био стравичан логор са високом стопом смртности. У оном из периода 1914–1918. страдало је од 30 до 50 одсто од укупног броја заточеника, а у каснијем, 1938– 1945, и више од педесет одсто. Броју од око 8.000 страдалих Срба из периода Првог свjетског рата, веома је приближна и цифра уморених у Маутхаузену у вријеме Другог светског рата. Као да се радило о другом полувремену истог догађаја“, каже Стојковић.

Извор: ПОЛИТИКА