Алекса (Стеван) Перић (1928) из села Радошевићи у општини Сребреница мучен је, грло му је пререзано и слово “У” урезано на груди, а потом је спаљен 15. маја 1992, пише у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.

Алекса (Стеван) Перић (1928) из села Радошевићи у општини Сребреница

Милун Зарић (1957) из села Тегаре, мучен је, а грло му је пререзано у сопственој кући.

Живан (Петар) Продановић (1966), из сребреничког села Ратковићи, грло му је пререзано у овом селу 21. јуна 1992. године.

Никола (Тодор) Станојевић (1958) из Ратковића масакриран је и спаљен у истом селу 21. јуна 1992. године.

Милка Продановић из села Сикирић спаљена у својој кући.

Мато (Ратко) Матић (1966) из Постоља у општини Сребреница грло му је пререзано у његовој кући у овом селу у мају 1992. године.

Милош (Раде) Новаковић, 1956, Брежани, убијен сјекиром, глава му је одсјечена и однесена, тијело је сахрањено 30. јуна, 1992. године.

Радомир (Марко) Милановић (1966), из Топлица, грло му је пререзано и спаљен је у својој кући 2. јуна 1992. године.

Зора (Драго) Продановић из села Ратковићи језлостављана и убијена у својој кући 21. јуна 1992. године.

Стојан (Драгомир) Стевановић (1939) из Ратковића мучен је, пребијен тупим предметом, нарочито у главу, убоден ножем, пронађен кастриран, са пенисом у устима 27. јуна 1992. године.

Сока Вујић (1932) из Крњића пронађена је убијена, тијело прободено вилама.

Милисав (Мика) Ранкић (1947) из Брежана спаљен је у својој кући у истом селу 30. јуна 1992. године.

Мирко (Милисав) Ранкић (1972) из Брежана спаљен је у својој кући у истом селу 30. јуна 1992. године.

Драгосав (Милисав) Ранкић (1974) из Брежана спаљен у својој кући у истом селу 30. јуна 1992. године.

Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.

Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.

Извор: СРНА