За разлику од концлогора Јасеновац, о усташком логору Слана, у коме је убијено око 10.000 махом Срба и Јевреја, али и антифашиста других националности, мало се говори у Хрватској, упозорава хрватски историчар Драган Марковина.

Ужас логора Слана на Пагу, који је био претеча Јасеновца и дио логорског комплекса Госпић-Јадовно-Паг, најбоље је илустровати чињеницом да је за нешто више од два мјесеца, од јуна до августа 1941. године, у њему убијено око 10.000 људи.

Након тога, италијански војници су, свјесни посљедица таквог злочина који је довео до подизања (српског) устанка крајем јула 1941. године, присилили усташке власти да затворе тај логор, а потом сами уклонили лешеве и највећи дио логорских грађевина, те фото-документовали оно што су по уласку у логор затекли.

Посљедњи затвореници, њих око 400 преживјелих, били су уједно и први затвореници Јасеновца који су тамо подизали прве логорске бараке.

Ужасавајући је пут тих људи који су пјешачили 40 километара, преко Велебита до Карлобага, да би оданде трабакулима били превожени до Пага, гдје их је већину чекала смрт у једном од два дијела логора – за Србе и Јевреје, иако је међу логорашима било и Хрвата.

Марковина у ауторском тексу наводи да је ужас логора Слана и судбина тих људи умногоме избачена из културе сјећања у Хрватској.

Један од оних који су преживјели и Слану и Јасеновац био је Емерик Блум, један од оснивача “Колегијум артистикума” у Сарајеву, те каснији директор “Енергоинвеста” и сарајевски градоначелник.

Књижевник са Пага и антифашиста Анте Земљар још је у новембру 1941. године, заједно са Озреном Ружићем, поставио вијенац за жртве логора на мјесном гробљу.

Међутим, у фебруару 1993. године, након осамостаљивања Хрватке, Земљарова кућа на Пагу дигнута је у ваздух, а за Земљара знају само ријетки.

Спомен-плоча жртвама логора Слана, која је постављена осамдесетих година прошлог вијека, почетком деведесетих је уништена, а исто се догодило обновљеној плочи 2010, па онда 2013.

Те плоче постављало је Српско народно вијеће.

Ипак, наводи Марковина, у току је изложба “Слана – радикални крајобраз” посвећена ужасима логора, а снимљен је и филм “Увала”.

џ`

Изложба је отворена у загребачкој Галерији “Нова” и биће постављена до 23. јуна.

Аутори показују суровост, љепоту и чудну енергију пејзажа из које се јасно види због чега је логор тамо направљен и колико је поражавајуће такав амбијент дјеловао на психу логораша.

Очито је да су се усташе одлучивале за локације логора смрти с једне стране разматрајући како та мјеста најлакше надгледати, а потом и како психички дотући затворенике, будући да исто вриједи за Јасеновац и чудан ток Саве на том мјесту, о чему је писао Богдан Богдановић.

Аутори изложбе Ника Петковић, Давор Коњикушић и Горан Андлар суочавају актуелни изглед Слане, сву суровост и љепоту тог краја, са ријетким преосталим траговима логора у виду пута који су направили логораши, малог импровизованог пристаништа и остатака темеља зграда логора.

“Прича о Слани је потресна и незаобилазна ако се желимо као друштво освијестити. Траума неће нестати ако је прећуткујемо”, истиче Марковина.

Извор: блпортал