Хрватску химну „Лијепа наша домовино“ компоновао је Србин граничар Јосиф Руњанин, који је рођен 8. децембра 1821. у Винковцима, а умро 2. фебруара 1878. у Новом Саду, гдје је и сахрањен на православном гробљу.

Србин граничар Јосиф Руњанин

Руњанин је поријеклом из околине Лознице, из села Руњани, а крштен је у Винковцима. Његови су се одатле прво преселили у Бијељину, затим у Славонију, а на крају у Срем.

Познат је и као композитор српске патриотске песме „Радо иде Србин у војнике“.

Многе школе у Хрватској и данас носе његово име, а најпознатија је у Винковцима.

Међутим, Хрвати ћуте о чињеници да је композитор њихове химне Србин, а данас славе злочин против човјечности над Србима уз његове тактове!

Србина официра и граничара у тадашњој аустроугарској војсци, али и композитора поријеклом из Мачве, чији је гроб у Новом Саду.

Ако је Руњанин Хрвате задужио химном, онда је Србе везао уз себе познатом патриотском пјесмом „Радо Србин иде у војнике”, коју је такође компоновао. Узгред, ствари са неким важним пјесмама народа на овим просторима стоје тако да је српску химну „Боже правде” компоновао Даворин Јенко на текст Јована Ђорђевића, док је популарну мелодију „Марш на Дрину” „углазбио” Станислав Бинички.

Уосталом, многи су са инаугурације новог хрватског предсједника чули и музику култне београдске групе „Екатерина Велика”, када је Милановић завршио свој говор речима: „Ово је кућа за нас, за све нас…” То је познати стих из песме „Земља” ЕКВ-а.

Композитор Јосиф Руњанин је краће вријеме живео у Новом Саду, гдје је умро и гдје је и сахрањен на Успенском гробљу, на коме почивају и друге личности из историје српског народа: Светозар Милетић, Васа Стајић, Коста Трифковић, Јован Хаџић… Чак ни многи Новосађани не знају где се налази то старо православно гробље, ушушкано у улици Новосадског сајма, некада Гробљанској, каже историчар Радивој Јованов из Удружења туристичких водича Новог Сада. Према његовим ријечима, групе хрватских туриста траже да обиђу ово гробље и виде гроб композитора њихове државне химне „Лијепа наша домовино”.

„Прије десетак година, делегација града Загреба била је у посјети Новом Саду и тада је договорено да ће Загреб одржавати Руњанинов споменик, с обзиром на то да нема потомака и да је био у доста лошем стању. Према ономе што ја знам, ипак најзаслужнији за обнову споменика јесте новосадски Завод за заштиту споменика културе”, испричао је Јованов.

Познавалац старог Новог Сада, историчар Ђорђе Србуловић, иначе дугогодишњи дјелатник овог завода, каже да је споменик над гробом Руњанина културно добро, а подигнут је 1924. На њему је бар рељеф са ликом овог официра и композитора, који је израдио познати новосадски вајар Ђорђе Јовановић.

Јосиф Руњанин рођен је у Винковцима, а поријеклом је из села Руњани код Лознице. Деда Петар је био прота, а отац Игњат капетан. Био је најстарији од седморо дјеце у породици. Стигао је у Нови Сад двије године пред смрт, пошто је као официр принудно пензионисан. „Учествовао је у двобојима без одобрења”, каже Србуловић, објашњавајући да су официри у то време имали право да бране своју част, али уз одобрење надлежних, а Руњанин се осетио изазваним у ситуацији док је вечерао, када је „припити Хусар запалио цигару на свијећу са његовог стола”.

Овај официр који је службовао у Првој банској пуковнији у Глини, а касније и у Италији, гдје је премјештен пошто се истицао као ратник, имао је и њежну природу. Био је музикалан и свирао је на гитари, цитри и другим инструментима.

Пјесму која је од 1991. године хрватска химна компоновао је у Глини 1846. године, на текст хрватског књижевника Антуна Михановића. Са њим се никад, према ријечима историчара, није срео, већ је стихове узео из часописа Људевита Гаја „Даница”. Ту је 1835. објављена Михановићева пјесма под насловом „Хорватска домовина”, који је пао у заборав, а у којој је први стих „Лијепа наша домовино”.

„Антон Густав Матош је писао да за ту пјесму нико не би знао да није било мелодије”, каже Србуловић, наводећи како се сматра да је основ ове мелодије једна од Донацетијевих опера.