Осим што плијени својом љепотом и величином као највећи манастир на Фрушкој гори, за Шишатовац постоје многе приче и занимљивости.

Планина Фрушка гора је начичкана манастирима, те због тога често носи епитет „Српска Света гора“. Изградња већине манастира на овој војвођанској планини датира из периода пада средњовјековне српске државе и сеоба које су услиједиле потом.

Бјежећи од азијатског освајача, монаси из манастира Жича своје уточиште су нашли на западним обронцима ове планине. На мјесту гдје извире поток Реметица жички монаси су затекли цркву посвећену Светом Николи, коју су порушили, а на њеним темељима направили цркву посвећену Рођењу Пресвете Богородице.

Овај период подизања нове светиње на мјесту старе је вјероватно био почетком 16. вијека, око 1520. године, а манастир добија име по оближњем селу Шишатовац крајем 16. вијека. Данашња црква је изграђена између 1758. и 1778 године, а њену изградњу, као и изградњу конака финансирали су виђенији људи оног времена.

Осим што плијени својом љепотом и величином као највећи манастир на Фрушкој гори, за Шишатовац постоје многе приче и занимљивости, подсјећа портал Лепоте Србије. Управо у овом манастиру се млади Никола Тесла излијечио од колере. Фондација „Никола Тесла“из Филаделфије је из тог разлога покренула иницијатуву о изградњу реплике Теслине куће из Смиљана, као спомен на његов боравак у овом манастиру.

Боравак још једног славног Србина је интересантан. Наиме баш у Шишатовцу је Вук Караџић записао многе народне умотворине па и најљепше пјесме уз гусле које је слушао од слијепог гуслара Филипа Вишњића.