28/06/2021
Јован Дучић је умро 1943. године, 7. априла на празник Благовијести. Управо на тај исти дан 1999. године на брду Црквина је постављен и освештан камен темељац за изградњу Херцеговачке Грачанице (на локацији гдје је према неким наводима постојала Црква Светог Арханђела Михаила, задужбине краља Милутина).
Цијели комплекс Херцеговачке Грачанице је завршен наредне, 2000. године. На празник Благовијести (47 година након смрти пјесника), 2000. године, Дучићеви земни остаци су пренесени у Херцеговачку Грачаницу.
Ипак, није идентична оној на Косову. Наиме, мања је за један ниво, а и унутрашњост има одређене разлике. Црква је изграђена у византијском стилу и живописана је тзв. “secco” техником (сува техника осликавања) под снажним утицајем познатог грчког иконописца Стаматиса Склириса.
Унутар цркве се налази 16 стубова од којих је 15 четвртастог пресјека, док је један заобљен и има посебан значај и симболику. У његовом подножју се налази камен донесен из Косовске Грачанице који има симболику “камена са огњишта” којим се преноси дух “старог дома” у “нови дом”.
Под Херецговачке Грачанице је мозаик реплика из Призренског манастира Светих Арханђела (Метохија), задужбине цара Душана и такође има снажну симболику. На самом улазу у цркву је представљена “аждаја” која персонификује ђавола тако да посјетиоци уласком у цркву газе на “нечастивог” и тако га се одричу.
Иконостас је вјерна копија иконостаса из манастира Хиландар на Светој Гори. Рађен је при манастиру Тврдош.
Са десне стране цркве се налази пјесников гроб са скромним натписом “Јован Дучић – песник”, исписаног по његовој жељи.
У склопу комплекса се поред цркве налазе и звоник, владичански двор, амфитеатар, сувенирница и љетни ресторан „Дучићев поглед“.
Грачаница је временом постала и омиљено мјесто парова за склапање брака. У самој цркви један од најупечатљивијих мотива је “Свадба у Кани Галилејској”.