13/09/2021
Тако имамо тезу Крунослава Драгановића која гласи овако:
„Франачки љетописац Еинхард наводи, да је Људевит Посавски иза свога пораза 822. побјегао „Србима, за које се каже, да држе велик дио Далмације“. Одатле изводе, да је Људевит побјегао неком српском кнезу у Босну и да је према тому Босна била у 9. вијеку српска. Међутим то никако не слиједи. Римска провинција Далмација протезала се од Јадрана до Рудника, Ибра и Сар планине у Србији. И Људевит, који је имао за савезнике Браничевце и Тимочане у Србији, могао је лагано, и без Босне побјећи неком српском кнезу у Далмацији на територију данашње Србије“.
Ако је Ајнхардова Далмација римска Далмација (а вјероватно јесте), онда бисмо требали узети у обзир да је веома мали дио те римске Далмације био на територији данашње Србије. Да су Срби тога доба заиста контролисали само територију данашње Србије, како то Драгановић имплицира, онда Ајнхард сигурно не би записао да су Срби контролисали ВЕЛИКИ дио Далмације.
Идемо на још један покушај објашњавања:
Наравно- ствар је јасна ако се узме у обзир да је то каструм Срб (о етимологији смо говорили ) у Лици, а не о неком посебном народу „Сорабима“. Ако би се прича и интерпретирала дословно- била би врло понижавајућа по раносредњовјековне Србе“.
Оваква интерпретација је благо речено смијешна, Срб се први пут помиње у 14. вијеку, дакле 5 вијекова након Ајнхарда. Нада Клаић говори како је била каква теза о српској Босни у 9. вијеку не само „натегнута него и искључена“, мада не даје никакве аргументе зашто. И она такође износи тезу да Ајнхардови Сорабоси уствари нису Срби, него Срби у Лици. Већ смо рекли зашто је то немогуће.
14/12/2024
12/12/2024
09/12/2024