Заплет у Јагаровом животу почиње почетком јесени 1990. године.

Владимир Јагар

Владимир Јагар био је велики официр који је преминуо 2019. године, а који ће остати упамћен као велики официр. Посебно се сви сјећају његовог херојског чина када је одбио да извршава злочине које му је наредио Мартин Шпегељ.

Ово је прича о њему:

Владимир је рођен у селу Стари Градац код Вировитице у хрватској породици, гдје је и одрастао. Његов отац Карло Јагар био је бивши партизан и бивши јасеновачки заточеник, један од ријетких који је преживио пробој из логора 22. априла 1945. године.

Послије завршене школе Владимир је уписао Школу резервних официра у Карловцу, а сталан посао у ЈНА добио је тако што се истакао на једној војној вјежби. Можда је на одлуку да га приме у војску као редовног официра утицао и углед његовог оца Карла.

Заплет у Јагаровом животу почиње почетком јесени 1990. У то вријеме он је на положају официра за безбједност у вировитичком гарнизону у чину капетана. За то вријеме у Југославији се догађају крупне промјене. Увођењем вишестраначја на власт у Хрватској долази проусташки ХДЗ, а министар одбране тадашње СР Хрватске постаје Мартин Шпегељ, бивши партизан, Титов некадашњи генерал и сусјед и пријатељ Владимировог тада већ покојног оца Карла.

По Јагаровим ријечима, туга и невјерица обузеле су га када је Мартин Шпегељ, његов доскорашњи командант, партизан и породични пријатељ, почео да га врбује негдје октобра 1990, као и друге старешине Хрвате у ЈНА, за будући рат против ЈНА, додјеливши му улогу да иде по становима официра и убија их пиштољем чим отворе врата. Како је рекао, тада се сјетио да му је отац Карло за живота рекао да се чува Мартина јер ће првом приликом прећи ,,на другу страну“.

Јагар је одмах обавјестио управу тадашње Контраобавјештајне службе ЈНА, а договорено је да операцију раскринкавања Шпегељеве групе води генерал Александар Васиљевић. У међувремену, Јагар је намамио Шпегеља и његове сараднике јануара 1991. на састанак у његовој родној кући у Старом Градцу, поставивши претходно скривену камеру са микрофоном. Шпегељ је износио тада планове о нелегалном наоружавању хрватског МУП-а преко Мађарске, као и о плановима о блокади објеката ЈНА по Хрватској кад почну сукоби. Тај снимак телевизија је објавила 25. јануара 1991. послије Дневника и цијела земља је била у шоку. Неки од актера су ухапшени, али не и сам Шпегељ, из ко зна ког разлога.

Владимир Јагар је у међувремену прекомандован у Београд јер више није било безбједно у Хрватској. Кућу у његовом селу убрзо су минирали хрватски шовинисти и то је прва минирана кућа у том рату од стране Хрвата – иронично, кућа баш једног Хрвата. Унапређен је у чин капетана прве класе и добио је орден, а у војсци је остао до маја 1992. када је Милошевић смијенио све несрбе у ЈНА, као и Србе и Црногорце који су били пројугословенски опредјељени, па тако и шефа КОС-а, поменутог Васиљевића. Владимир Јагар суспендован је тада из ЈНА под оптужбом да је хрватски шпијун, наводи Курир.

Пензију није могао да оствари све до 1998, а до тад је сједио кући и примао смањени износ плате. Војни стан у ком је живио војска му није дала да откупи све до демократских промјена. Стизале су му и гласине да се у Хрватској са задовољством прича о њему да живи у Србији као просјак.

Због свега тога постао је срчани болесник.

Изненада је преминуо 19. фебруара 2019. године и сахрањен је Новом бежанијском гробљу у Београду.