Српска православна црква обилежава празник посвећен Светом цару Константину и царици Јелени.

цар Константин и царица Јелена

Црква је тај римски царски пар, сина и мајку, прогласила светитељима, пошто је цар Константин Први Велики, Миланским едиктом 313. допустио хришћанима слободу исповиједања вjере. Константин Флавије Валерије, потоњи цар Константин Први, рођен је 274. године у Наисусу, садашњем Нишу.Као младић стекао је изузетну ученост.

Послије очеве смрти, 306. године, војска га проглашава за савладара сjеверозапада Римског царства. Предводио је војску у три велике борбе: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.

Милански едикт донио је 313. године. Њиме је укинуо вјерске прогоне у римском царству и дозволио хришћанство. Касније се и сам крстио.

Почео је да гради храмове у – Јерусалиму, Цариграду, по њему прозваном Константинопољ, затим Риму и Триру. Његова мајка, царица Јелена, пронашла је остатке часног Крста код Јерусалима. Упокојила се 330. године, њен син девет година касније. Сахрањен је у цркви Светих Апостола у Цариграду.

Као први хришћански цар, велики добротвор и ктитор цркве, Константин је након смрти канонизован. У православљу, поштује се као светац и „равноапостолни цар”.

Култ цара Константина и царице Јелене посебно је његован код Грка и Румуна.

Што је код Срба Св. Сава, код Грка је цар Константин. Слави се као крсна, понегдје и као заветна, у Нишу као градска слава.