НОВОСТИ

ЧАСТ ВАЖНИЈА ОД ЖИВОТА: Мађарски политичар одузео себи живот јер је одбио да нападне Југославију, ово су његове ПОСЉЕДЊЕ РИЈЕЧИ

20/10/2021

Знате ли ко је био Пал Телеки? Да ли вам значи нешто његово име? Не? А требало би… Овај мађарски премијер одузео је себи живот 3.априла 1941. године и то – због Југославије!

 

Пал Телеки

 

Син мађарског политичара и министра унутрашњих послова Гезе Телекија и Ирене Мурати, кћерке богатог грчког трговца, Пал, рођен је у Будимпешти 1879. године. Студирао је право и политичке науке, а докторирао је економију.

Прије Првог свјетског рата, у којем се борио као добровољац, постао је универзитетски професор и један од највећих експерата у пољу географије и друштвено-економских послова.

Пал Телеки био је прилично контроверзна фигура мађарске историје – овај научник био је премијер Мађарске у неколико наврата (1920-1921, 1939-1941) и трудио се да очува аутономију своје земље под тешким политичким околностима. Међутим, познат је и по томе што је први у Европи донио противјеврејски закон – мало послије Првог свјетског рата – ускративши Јеврејима пуно право на образовање.

Kао такав, сарађивао је са нацистичком Њемачком још у раним фазама Другог свјетског рата.

Надао се да ће Мађарска имати користи од Њемачке у враћању изгубљених територија, међутим, схватио је да његовој земљи пријети превелика опасност од Хитлера.

Подржао је разбијање Чехословачке и Румуније, премда није хтио да омогући приступ мађарској жељезници како би олакшао напад на Пољску 1939. године, уз образложење да у тој земљи живи мирољубив народ. Тако је преко 100.000 пољских војника и цивила побјегло из Пољске и прешло границе Мађарске.

У априлу 1941. Пал Телеки се нашао под великим притиском. Њемачка је тражила његову помоћ у нападу на Југославију лажући о дешавањима у нашој земљи. Са друге стране, Велика Британије пријетила је ратом ако Нијемци пређу преко мађарске границе.

Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вјечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Телеки, ако је нешто цијенио у животу, била је то принципијелност а сада, штагод да уради, погазио би дату реч.

Био је то и сувише велики притисак за овог човјека, а излаза није било. Телеки је, када је добио потврду да су нацистичке трупе ушле у Мађарску, 3. априла 1941. године, ставио пиштољ у уста и убио се. На столу је остало писмо упућено Миклошу Хортију, мађарском регенту, објавио је Историјски забавник.

“Ваше височанство, прегазили смо своју ријеч и то из кукавичлука, нисмо испоштовали споразум трајног мира са Југославијом.

Нација то осјећа, а ми смо одбацили своју част. Сада смо савезници ниткова јер ни једна ријеч о наводним злочинима није тачна. Ни против Мађара, чак ни против Нијемаца.

Постаћемо лопови! Kрашћемо људска тијела и душе! Нација смећа. Нисам те спријечио у томе. Ја сам крив”— стоји у опроштајном писму.

Њемачка је три дана касније, 6. априла 1941. године напала Југославију. Многи историчари Телекијев чин посматрају као патриотско дјело и знак протеста против окупације.

– Његово самоубиство је било жртва која је требало да њега и његов народ ослободи кривице за учешће у нападу Њемачке на Југославију – записао је касније британски премијер Винстон Черчил.

Што се Британије тиче, чије се реакције Пал Телеки толико плашио, она је накратко прекинула односе са Мађарском, али рат није објавила све до децембра те године.

Остале Вијести