Млади амерички сенатор Џон Фиџералд Кенеди дошао је 25. јануара 1951. године у Београд како би се састао са Титом, који је од младог сенатора тражио да му САД да оружје.

Џорџ Кенан

„Југославија има морално право да тражи оружје од Американаца или од било кога другог, будући да Русија наоружава наше сусједе”, рекао је Тито и додао да ако добије довољно оружја може да наоружа ”два милиона бораца”. ”Ја имам доста људи. С тим оружјем можемо да учинимо све што је потребно”, понудио је Тито. Вођа југословенских комуниста похвалио се Кенедију да је обрачун са Стаљином био лакши него што се мисли. „Од 12 хиљада југословенских предратних комуниста који су махом школовани у Совјетском Савезу и били потпуно одани Стаљину свега је четвртина преживјела рат”, објаснио је зашто Стаљин није имао већу подршку у сукобу. До 1948. године Комунистичка партија Југославије имала је 470 хиљада нових чланова којима је Тито био једини вођа, писао је о овом догађају новинар и дипломата Драган Бисенић у књизи „Мистер X“. Тито је рекао да „Совјетски Савез није комунистичка земља него руска диктатура старог типа која се користи комунистичком идеологијом”. Кенеди је био фасциниран „партизанским лидером који је поразио своје унутрашње супарнике и победио Нијемце”. За младог америчког сенатора Тито је био „комуниста и националиста, а његова воља, његове трупе и његов престиж спајали су и држали историјски антагонизоване народе Југославије”. По повратку у САД исмијавао је европске земље а једине према којима је јавно исказовао поштовање биле су Шпанија и Југославија. Обје су биле диктатуре. У свом интервјуу Њујорк Тајмсу Кенеди је рекао да би Југославија у случају сукоба СССР и Запада била на страни западних савезника што је имало велики одјек у америчкој јавности и помогло је Титу. Неколико мјесеци по повратку сенатора Кенедија, начелник Генералштаба Југословенске народне армије (ЈНА), генерал Коча Поповић, тајно је посјетио Вашингтон. Резултат његове посјете био је Пакт о војној помоћи потписан 14. октобра 1951. године у Београду између САД и Југославије.
САД је збунио сукоб Тита и Стаљина 1948. године, па је амерички дипломата Џорџ Кенан добио задатак како да формулише политику „према комунистичкој земљи која почива на совјетским организационим начелима и совјетској идеологији, а која је независна од Москве“. Кенан је вјеровао да би путем Југославије могле да пођу и друге комунистичке земље ако Тито опстане на власти. Зато је предложио да ”САД подрже независност Југославије и да не допусте да комунистичка природа њеног режима спријечи нормални развој економских односа између Југославије и Запада под условом да она буде спремна на „лојално и кооперативно држање у њеним међународним односима“. Амерички Конгрес је на захтјев предсједника Трумана децембра 1950. године, усвојио Закон о хитној помоћи Југославији, док је мјесец дана касније југословенска влада званично затражила војну помоћ од САД, Велике Британије и Француске чија се вриједност процјењује на око 15 милијарди долара.
Џон Кенан је творац америчке доктрине ”хладног рата” и дипломата који је имао највећи утицај на спољну политику САД тог времена. Зато одлука америчког предсједника Кенедија да 1961. у Југославију пошаље управо Џона Кенана за амбасадора говори какав је значај ова земља имала за САД. Тако се у наш град доселио нови амбасадор који је одредио америчку политику према Југославији и обезбиједио тој земљи мјесто у свијету ”хладног рата” тако што јој је помогао да преживи сукоб са Москвом. Без обзира на повремено кокетирање Тита са СССР од поновне успоставе односа 1956. године које је нервирало Американце, Кенан је вјеровао у трајност америчког односа према Југославији. У извештају предсједнику Кенедију написао је да су „Тито и његови водећи сарадници исувише опсједнути својом раном комунистичком прошлошћу да би се у потпуности промијенили”. „Актуелно југословенско руководство увијек ће бити осјетљиво на оптужбе да су постали оруђе у рукама империјалиста”, написао је амерички амбасадор и додао да би за САД било најбоље да се усмјери на „другу генерацију југословенских вођа, превенствено ка млађим кадровима”.
Кенан је дошао у Београд који се управо спремао да буде родно мјесто новог покрета младих, углавном афричко-азијских земаља, које су себе назвали Покрет несврстаних. Многи у САД, посебно у Конгресу, нису били срећни због тог Титовог потеза али је Кенан убједио Кенедија да окупљање тек ослобођених земаља око Југославије и њихово прихватање политике независности значе да ће оне бити независне од САД али и од Совјета чији су плен могле да постану. Занимљиво је да је сличну процјену имала и ЦИА која је добро разумјела Титове намјере да оснује овакав покрет. „Београд користи своју привлачност да би повећао углед у свијету, обезбиједио тржишта за производе своје индустрије у развоју и да би се осигурао од претњи совјетског блока да Југославију изолује”, закључила је ЦИА. Титов говор на оснивању покрета у Вашингтону је оцијењен као критички према САД иако му је Кенан пренео Кенедијеву поруку да САД очекују да ”говор буде неутралан”. То је дало снагу антикомунистичким јастребовима у Конгресу да траже оштрију политику према Титу, наводе српски медији.
Кенан је заволио Београд. Радо је путовао и обилазио шумадијске винограде, мађарска села, провинцијске катедрале и средњевјековне византијске цркве. Био је често лични Титов гост, а успоставио је пријатељске односе са многим државним руководиоцима. Међутим Титова одлука да оснује покрет несврстаних имала је много противника у САД. Сматрали су да Југославија постаје исувише утицајна у међународним организацијама и да је вријеме да се опредијели да ли жели да буде исток или запад. Конгрес је забранио предсједнику Кенедију да Југославији прода авионе. Кенан је ишао у Вашингтон да лобира против таквог потеза али није успио. Разочаран због недовољне подршке Вашингтона његовој визији развоја југословенско – америчких односа, амбасадор Кенан 1963. године подноси оставку. Недуго затим убијен је и амерички предсиедник Кенеди.
Београд је изгубио два пријатеља. Тито је наставио својим путем. Ипак, није заборавио Кенедијеву подршку када му је највише требала па је амерички предсједник одмах послије смрти добио булевар у нашем граду. Кенан још увек чека да га се сјете.