26/08/2021
Чувени војсковођа Марко Миљанов Поповић Дрекаловић
Занимљиво је да се описменио тек у 50. години, па је од тада написао и низ значајних књижевних дјела, међу којима је најпознатије „Примјери чојства и јунаштва“. Једно вријеме је био и градоначелник Подгорице.
„Драги брате Србине, да си имa прилике и да си гледa јунаке, које сам ја гледa, не би ти дало срце мира доклен се не би озвâ јунацима који весело мру за своје и свија нас право. Мене се ова заслуга сјајна чини, више но великија господство, с којим’оте свијету да угоде, па баш и од калуђера у Свету Гору, који у самоћу носи гвоздени ланац на голо тијело и угађа Богу. Ја не желим зло калуђеру, ни дâ Бог, но ми се чини да је мили’ Богу који на муке мре за његову правду, но да носи ланац. У кратко, за мене је најстрашнији светац, који мре за општу и за божу правду, а то ми се чини грехота и штета да се заборави“.
Марко је учествовао у несрећном рату против Турака 1861-1862. Није био само велики војсковођа, него и политичар. Борио се за то да се Кучи више приближе другим племенима и самој централној управи. Због ових настојања, Миљанов и кнез Никола ће у почетку имати добре односе. Највећу славу Марко Миљанов је добио у ратовима 1876-78., када је водио црногорску војску у боју код Фундине. Турски губици у овом боју су били још и већи него они код Вучјег Дола. Миљанов се током 1879-80. борио у околини Плава и Гусиња против турске војске и Албанаца Призренске лиге. Иако је претрпио пораз код Новшића, Марко Миљанов се осветио и поразио турско-албанску војску код Мурине. Ипак, Плав и Гусиње су остали ван Црне Горе.
Марко Миљанов је постао члан црногорског Сената, а водио је још и племе Братоножића. Био је и градоначелник Подгорице. Међутим, послије рата, Миљанов је дошао у сукоб са кнезом Николом и 1882. се повукао из политичког живота. Миљанов је након ослободилачких ратова у Црној Гори био популарнији и од самог кнеза, што се Николи никако није свиђало.
Након тога посветио се литерарном раду.
