БИТКА на Мачковом камену је једна од низа сукоба током битке на Дрини. Мачков камен је топографски чвор на планини Јагодња у западној Србији, гдје су вођене тешке борбе између 1. српске и 6. аустроугарске армије у току Првог свјетског рата, у периоду од 19. до 22. септембра 1914. године

ЧУВЕНЕ БИТКЕ

Историчар Горан Весић написао је на Твитеру да се, прије 108 година, на врху Мачков камен на планини Јагодњи изнад Дрине водила се једна од најстрашнијих битака за одбрану Србије између српске војске и аустроугарских агресора.

Након жестоког пораза на Церу у августу 1914. године, Аустроугарска војска се добро одморила, додатно наоружала и са свјежим снагама кренула у напад 6. септембра 1914. године.

Српска 2. армија је успјела да задржи 5. аустроугарску армију на обалама доње Дрине, док је уз велике борбе 6. аустроугарска армија прешла Дрину и заузела Гучево, Борању и Јагодњу, избивши на Соколску планину. Српска 1. армија, под командом генерала Петра Бојовића, противнападом присиљава десно крило противника на повлачење до положаја Мачков камен – Црвење – Јаворник.

Тог 19. септембра 1914. почиње огорчена битка за Мачков камен. О жестини тих борби најрјечитије говоре обострани губици. Само од 16. до 22. септембра 1914. у огорченом рвању по рововима, борби на нож и прса у прса, гдје су бајонети ломили кости ратника, кундаци разбијали лобање, зуби заривали у месо, а прасак бомби и граната загушивали бојну вику, поред војника изгинуо је велики број елитних официра.

Тај жесток недостатак официрског кадра је један од разлога због кога је наша држава након рата, морала да прима у редове своје војске бивше црногорске и лојалне аустроугарске официре.

Погинуло 115 официра

На Мачковом камену и околним положајима погинуло је чак 115 српских официра, док је њих 176 рањено, међу којима и сам принц и бивши престолонасљедник Ђорђе Карађорђевић. Укупни губици на српској страни били су око петнаест хиљада бораца избачених из строја.

Битка на Мачковом камену, нажалост, и дан данас остаје је у сјенци великих побједа на Церу и Колубари, иако је једнако значајна као и ове двије, јер није дозволила непријатељу да за три дана, по Поћорековом плану овлада Јагодњом и Соколским планинама, већ тек након тринаест дана тешке борбе када је непријатељ био тотално изморен и десеткован са укупним губицима од шеснаест хиљада избачених из строја.

Српски народ и војска, на челу са њеним врховним командантом краљем Александром Карађорђевићем, нису дозволили да кости српских ратника и мученика са Дрине остану разбацане на стратишту, широм дринског фронта. Народ, Црква и краљ су се одужили сенама својих очева достојним споменицима – цркви спомен – костурници у Крупњу и капели која чува мошти српских ратника на Мачковом Камену.