Извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године може и треба да буде пут ка помирењу, јер истина је потребна свима у БиХ и региону ради процеса помирења и суживота, изјавио је члан комисије Аденреле Шинаба.

Овај угледни међународни полицијски експерт из Нигерије истакао је да је током рада у Комисији, у којој је аутор цијелог једног поглавља из угла криминалистичке истраге, уочио пропусте у раду истражног тима Међународног кривичног суда за бившу Југославију /МКСЈ/.

„Тај истражни тим није истраживао околности страдања, што сматрам значајним сегментом истраге. Тај тим је, такође, пропустио да утврди статус припадника колоне, односно да ли се радило о војној колони или колони цивила, а кроз наше истраживање недвосмислено је утврђено да се радило о војној колони припадника 28. дивизије /такозване/ Армије БиХ“, рекао је Шинаба за „Глас Српске“.

Он истиче да је, упркос огромном броју доказа, истражни тим МКСЈ једноставно прихватио и презентовао листу несталих лица Међународне комисије за нестала лица као листу жртава ратног злочина.

„Реконструкција догађаја у вези са кретањем поменуте колоне, односно пробој из окружења, представља један од значајних дијелова нашег извјештаја. На основу процјене губитака базиране на изјавама свједока преживјелих у пробоју и извјештајима /такозване/ Армије БиХ, са великом вјероватноћом можемо рећи да је током цијеле руте кретања колоне страдало у борбама, међусобним обрачунима и самоубиствима између 4.000 и 5.000 људи“, закључује Шинаба.

Према његовим ријечима, управо на основу тог броја, као и анализирајући укупан број страдалих, Комисија је била у могућности да врши процјену броја заробљених у пробоју.

„На основу анализираних података процјењујемо да је минималан број заробљених између 1.500 и 2.000, а максималан између 2.500 и 3.000 људи. Како бисмо утврдили број особа које су убијене у масовним стријељањима, полазимо од претпоставке да је укупан број заробљених учесника у пробоју максималан број стријељаних лица“, објашњава Шинаба.

Он додаје да се при томе мора узети у обзир чињеница да одређени број заробљеника није стријељан, већ је касније размијењен.

Када се говори о процјенама броја заробљених припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ, он истиче да су коришћене изјаве учесника у овој војној колони које су документовале бошњачке службе војне и државне безбједности.

„Поред тих изјава које је анализирала комисија, постоје и други релевантни докази који извјештај Комисије чине вјеродостојним. Ту мислим на аеро-снимке америчке обавјештајне платформе „2“, као и процјене броја превозних средстава /аутобуса и камиона/ који су коришћени за превоз ратних заробљеника из Братунца према мјесту Батковићи у општини Бијељина. То су чињенице пред којима се не смије окретати глава и затварати очи“, наводи Шинаба.

Извор: Срна