Владимир Ваухник никада није открио како је дошао до сазнања да Нијемци припремају операцију „Казенска судбина“, односно тајни план „Пројект 25“ о нападу на Краљевину Југославију. Открили су га, међутим, Нијемци који су се дивили овом обавјештајцу и дали му шифровано име: „Тајанствени пуковник В.“

Владимир Ваухник

СС генерал Валтер Шеленберг, један од шефова тајних служби Трећег рајха, на основу депеше њемачких агената из Београда 2. априла 1941. обавијештен је да је проваљена најстроже чувана њемачка тајна – план инвазије на Југославију под кодним именом „Пројект 25“.

„Тајанствени пуковник В.“ је послао у Београд потпун извештај о њемачким плановима за офанзиву, чак их је упозорио на бомбардовање Београда које је Хитлер планирао као изненадни напад. Кад је Хитлер чуо за ово гушио се од бијеса и почео да се дере: „Зашто одавно нисте ухапсили тог проклетог човјека!“

Генерал Шеленберг није знао ко је тајанствени пуковник, али је у мемоарима оставио свједочанство да су нацистички контраобавјештајци дуго сумњали да је Ваухник корумпирао неког високог официра Вермахта који му одаје тајне. Мјесецима су га безуспјешно пратили и прислушкивали покушавајући да открију његове изворе, али нису успјевали чак ни да разбију шифре радио-порука које је сваке вечери емитовао у Београд.

Наши агенти су само констатовали да је пуковник до ушију заљубљен у ћерку власника једног берлинског ресторана, коју обасипа поклонима и изводи на отмјена мјеста. Послије мјесеци праћења они су открили да југословенски официр има још најмање двије велике љубави. Једна дама је била сестра њемачког генерала која је имала познанства с индустријалцима и вишим официрима Вермахта – забиљежио је СС генерал Валтер Шеленберг.

Друга дама је била супруга једног познатог инжењера, човјека великог угледа и у цивилним и у војним круговима. Открили смо да овај наизглед складни брачни пар води двоструки живот. Наиме, инжењер уопште није показивао интересовања за женске чари своје љепше половине и у најмању руку је толерисао Ваухников боравак у њиховом брачном кревету. На свој веома вјешт начин „Тајанствени пуковник В.“ је умио да од њих извуче све што је било од значаја.

Ћерка њемачког кафеџије је за Ваухника прикупљала информације из ресторана свог оца, у коме су се окупљали високи СС официри. Генерал Шеленберг је то открио из пресретнутог телефонског разговора крајем марта 1941. кад је Владимир Ваухник од дјевојке захтијевао извјесне документе које мора хитно да прочита. Дан касније, њемачка шпијунка из владе у Београду јавила је да је Ваухник послао свом генералштабу њемачки план напада на Југославију. Гестапо га је ухапсио и током четворомјесечне тортуре врбовао да ради за њих.

Ваухник је, да би сачувао живот, пристао на понуду Нијемаца да оде прво у Италију, а потом у НДХ и помогне генералу Глезу фон Хорстенауу да домобране организује по узору на Вермахт. Ваухник се убрзо склонио у Љубљану. Почео је да се изговара болешћу, да би већ 21. новембра 1941. отпутовао у Љубљану на лијечење. Послије неколико мјесеци без трага је нестао из болнице…

Када је њемачка контраобавјештајна служба у октобру 1944. открила идентитет „Тајанственог пуковника В.“ обавјештајац Владимир Ваухник је пребјегао у Швајцарску. Покушао је да организује савезничко искрцавање на обале Јадранског мора око Трста. Четири године касније је емигрирао у Аргентину.

Официрску каријеру Ваухник је завршио у чину бригадног генерала, као замјеник команданта Југословенске војске у отаџбини у Словенији. Дража Михаиловић га је поставио за свог повјереника. У документима четничког покрета Ваухник се помиње као вршилац дужности команданта Словеније под псеудонимима „Влајко“, „Потпуковник Васић“ и „Генерал Рачић“, подсјећају Новости.

Средином шездесетих година прошлог вијека, британски Интелиџенс сервис дозволио је објављивање мемоара свог агента, пуковника Владимира Ваухника, бившег југословенског војног аташеа у Берлину. Тако је откривена истина о „Тајанственом пуковнику В.“, српском, југословенском и британском шпијуну, који је изнервирао Хитлера, а одушевљавао ђенерала Дражу.